Page 220 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

atomsku eksploziju. Tada je shvatio da je bio svedok transfera materijala i planova za konstruisanje sovjetske
atomske bombe. A to se dogodilo još 1943. godine.
Tvrdnje majora Džordana potkrepio je roman koji je 1980. godine napisao Džejms Ruzvelt
31
(James Roosevelt), sin Frenklina Ruzvelta. Roman nosi naslov Porodična stvar. Već na zaštitnim koricama
knjige, gde se daje kratak sadržaj, nailazimo na zanimljivosti: „(Predsednik) Ruzvelt... u tajnosti je doneo
hrabru odluku - da rezultate Projekta Menhetn podeli sa Sovjetima.”
Na koricama se još kaže da je Ruzvelt „napisao knjigu punu napetosti i autentičnosti”
(naglašavanje autorovo).
Roman detaljno opisuje kako je predsednik Ruzvelt dao Sovjetima planove za atomsku bombu
1943. i 1944. godine.
Ne samo da je vlada SAD dala Sovjetskom Savezu planove za atomsku bombu uz sve elemente
od kojih se ona pravi, već je omogućila da Sovjeti na kraju rata dobiju i ciklotron. Časopis „Lajf” objavio je,
u članku od 3. oktobra 1949, neke pojedinosti o ovome: „Maja 1945, tri meseca pre nego što je bačena prva
bomba, Rusi su pretekli Amerikance i odneli ciklotron iz Instituta 'Kajzer Vilhelm' u Berlinu.” Treba se
podsetiti da je plan Ruzveltove administracije bio da se Sovjetima dozvoli da prvi uđu u Berlin.
Međutim, i pored sve tehnologije dobijene od američke vlade, ostaje sumnja u to da li je SSSR
zaista izveo svoju prvu atomsku eksploziju 1949. godine, kako se to tvrdi.
„Lajf” od 3. oktobra iste godine donosi tekst o navodnoj eksploziji: „Sjedinjene Države
detektovale atomsku eksploziju u Rusiji”. Predsednik Hari Truman je objavio: „Imamo dokaze da se pre
nekoliko nedelja u SSSR-u dogodila atomska eksplozija.”
U tekstu se još kaže: „... čini se verovatnim da je eksplozija izazvana bombom”.Izgleda da niko
nije bio siguran da su Sovjeti izveli atomsku eksploziju, uključujući i njih same: „Visinski, sovjetski ministar
za inostrane poslove, pretvarao se da ništa ne zna i odbio bilo kakve komentare.”
Izgleda sasvim razumno pretpostaviti da bi Sovjetski Savez, da je izveo eksploziju, ponosno
objavio to svetu, zajedno sa fotografijama koje tu činjenica dokumentuju. „Lajf” je pokušao da dokaže svoju
priču objavljujući „sliku moguće strukture A-bombe koja se pojavila u jednim nemačkim novinama u
sovjetskoj okupadnoj zoni.”
Dakle, dokaz je bio slika „moguće” A-bombe iz nekih neodređenih nemačkih novina bez ikakve
vidljive veze sa sovjetskom vladom.
Sledio je još jedan „argument”: „Možda je čak moguće da su Rusi napravili bolju bombu. Niko to
ne zna. Većina informacija o sovjetskim dostignućima je puko naslućivanje.”
No, i pored svega, „Lajf” je nastavio da širi mit. U članku od 10. oktobra 1949, pod naslovom
„Može li SSSR da napravi bombu?”, kaže se sledeće: „Sada kada Rusi imaju bombu - a možda i više njih...”
Čovek mora da zaključi da dokazi koji potvrđuju navodnu eksploziju nisu baš ubedljivi.
Amerika, međutim, nije prestajala da pomaže sovjetsku nuklearnu industriju. Jedan tekst u „Vol
strit žurnalu” od 25. aprila 1975. nosi naslov: „Sjedinjene Države potajno odobravaju pošiljke uranijuma u
Sovjetski Savez.”
U tekstu se precizira da je Stejt department odobrio prodaju 1,4 milion funti uranijum-oksida,
iskopanog u Vajomingu, u Nju Meksiku, vladi SSSR-a. On će se kasnije raznim procesima pretvarati u
kuglice bogate uranijumom 235.
„Ovaj izotop obezbeduje rad nuklearnih elektrana a može se koristiti i za atomske bombe”
32
(naglašavanje autora).
Odgovor na pitanje zbog čega su Stejt department i američka vlada dali Sovjetima prvo planove
za atomsku bombu, a kasnije i neophodan materijal, najverovatnije nam je dala Rouz Martin u knjizi
Fabijanski put „Dok ne dođe vreme međunarodne kontrole atomske energije, stalno će biti podizanja pretnji
nuklearnim uništenjem koje stvara atmosferu stalne krize neophodne u cilju opravdanja kejnzijanske politike
33
trošenja.”
Rezultat ove pomoći i trgovine sa SSSR-om jasno se pokazao 1. septembra 1983, kada je
sovjetska vlada naredila da se obori nenaoružani putnički avion Boing 747 „Korejske avio-kompanije”, koji
je zašao u prostor iznad sovjetskih teritorijalnih voda. U avionu je bilo 269 putnika, i svi su izgubili život.
Mediji su brže-bolje javili da je avion sovjetske proizvodnje ispalio u nesrećni korejski avion
najmanje dve rakete vazduh-vazduh, proizvedene u SSSR-u.
Tragična je istina da su i avion i projektili, iako napravljeni u Sovjetskom Savezu, proizvedeni po
američkoj tehnologiji.
Tokom „Lend-liz” programa za vreme Drugog svetskog rata, Amerika je Sovjetima poslala i
sledeću opremu za avijaciju:

220