Page 213 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Koreji, davali svoje pilote koji su se borili protiv Amerikanaca: „General Samjuel E. Anderson (Samuele
Anderson), komandant Petog vazdušnog korpusa, otkrio je da su se ćele eskadrile sovjetskih vazdušnih snaga
16
borile u Korejskom ratu preko dve i po godine...”
General Mak Artur je, svestan da će kineska armija ući u rat, znao da je jedini način da se spreči
masovan nalet njihovih jedinica bombardovanje mostova na reci Jalu. „Naredio sam generalu Stratemejeru
(Stratemeyer), zapovedniku vazdušnih snaga, da sledećeg jutra bombarderima B-29 uništi mostove na reci
Jalu i tako preseče linije komunikacije između Severne Koreje i Mandžurije. Veoma brzo mi je stigla depeša
od državnog sekretara Džordža Maršala kojom on poništava moja naređenja i upozorava me da otkažem
17
bombardovanie svih mesta koja su unutar zone 5 milja od granice sa Mandžurijom”.
Mak Arturu je dodatno još naređeno da ne presreće avione koji lete iz Severne Koreje u
Mandžuriju, niti da bombarduje bazu za snabdevanje u gradu Rejsinu.
Mak Artur je smatrao „da je od svih odluka najneprihvatljivija zabrana bombardovanja Rejsina,
koji nije bio u Mandžuriji ili u Sibiru, već mnogo milja udaljen od tih granica, u severoistočnoj Koreji.
Rejsin je bio skladište u koje su Sovjeti dovlačili vojnu opremu iz Vladivostoka za potrebe severnokorejske
18
armije.”
General Lin Pijao, komandant kineske armije, 25. novembra 1950. naredio je svojim trupama da
izvedu pun udar preko reke Jalu, i da sa svim raspoloživim snagama uđu u Severnu Koreju. Mak Artur je
smatrao da su Kinezima „... sigurno bile dostupne informacije koje su im garantovale da će mostovi na reci
19
Jalu ostati čitavi i da će im baze biti netaknute.”
Ovo je, na žalost, bila istina, što je čak i general Lin Pijao kasnije priznao: „Nikada ne bih napao
i rizikovao svoje ljude... da nisam imao uveravanja iz Vašingtona da će sprečiti generala Mak Artura da
20
preduzme odgovarajuće mere odmazde protiv mojih linija snabdevanja i komunikacija.”
Daglas Mak Artur je napisao da je naređenje da se ne bombarduju mostovi na reci Jalu „bila
najneodrživija i najnerazumnija odluka ikad uručena jednom vojnom komandantu u istoriji naše zemlje.” 21
Jedan od Mak Arturovih komandanata, general vazduhoplovstva Džordž Stratemejer, rekao je: „Imali smo
dovoljno aviona, bombardera, lovaca i dovoljno izviđačkih letova da sam mogao da im uništim sve te zalihe i
sve aerodrome na drugoj obali reke Jalu; mogao sam da izbombarđujem te đavole odatle do Mukdena i
zaustavim železnički saobraćaj, tako da bi kineski borci ostali bez snabdevanja... Ali nije nam bilo
22
dozvoljeno da to učinimo. Kao rezultat, dobili smo mnogo prolivene američke krvi tamo u Koreji.”
I kongresmen Džozef Martin (Joseph Martin) izrazio je svoje zgražavanje pred očiglednom
željom američke administracije da ne dobije rat u Koreji: „Ukoliko nismo došli u Koreju da pobedimo, onda
23
naša Vlada treba da bude optužena za ubistvo hiljade američkih momaka. “
Kongresmen Martin bio je umešan u poslednje poglavlje priče generala Mak Artura o ratu u
Koreji. On je 8. marta 1951. napisao pismo Mak Arturu, u kojem od generala traži mišljenje o spoljnoj
politici i sveukupnoj strategiji na Dalekom istoku, i daje sugestiju da bi svakako trebalo uključiti i trupe sa
Formoze u korejski sukob i tako smanjiti pritisak na američke snage.
General Mak Artur odgovorio je na ovo pismo 20. marta 1951, saglašavajući se sa stavom da
nacionalističkim Kinezima sa Formoze treba omogućiti da uđu u rat. Pored toga, napisao je i sledeće: „Neki-
ma je izgleda teško da shvate da su komunistički zaverenici izabrali Aziju za poprište na kojem će odigrati
svoju igru koja vodi globalnom osvajanju, a da smo se mi samo priključili situaciji na bojnom polju koja je
već bila unapred postavljena; da mi ovde rat za Evropu vodimo oružjem, dok se diplomati još uvek bore
rečima; da će, ukoliko budemo poraženi u ratu protiv komunizma u Aziji, pasti i Evropa, a da, ako
pobedimo, ona najverovatnije može izbeći rat i sačuvati svoju slobodu. Mi moramo da pobedimo. Nema
24
zamene za pobedu.”
Predsednik Hari Truman je očigledno pročitao Mak Arturovo pismo i zaključio da generali ne
treba da kroje spoljnu politiku. Odlučio je da ga smeni sa dužnosti. Saopštenje upućeno narodu Amerike
izdao je 10. aprila 1951. godine:
„Sa dubokim žaljenjem zaključio sam da general armije Daglas Mak Artur nije u stanju da pruži
svesrdnu podršku politici vlade Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija u stvarima koje se tiču njegovih
25
službenih dužnosti.”
General Mak Artur je odgovorio: „... nikada u istoriji nije primenjen drastičniji metod nego
26
prilikom mog smenjivanja - bez saslušanja, bez mogućnosti da se branim, bez uvažavanja prošlosti.”
Truman je Mak Artura zamenio generalom za koga je verovao da će podržati njegovu politiku,
27
Metjuom B. Ridžvejem (Methew B. Ridgeway), članom Saveta za inostrane poslove.
213