Page 219 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Međutim, najveća vojna i tehnološka pomoć sovjetskim vlastima stizala je tokom Drugog
svetskog rata, kada su Sjedinjene Države razvile program pomoći pod imenom „Lend-liz”.
Prema ovom ugovoru, Amerikanci su bili obavezni da snabdeju Sovjete različitim ratnim
materijalom vrednim preko milijardu dolara. Na listi za snabdevanje sovjetske mornarice nalaze se sledeće
stavke:
- 90 brodova za prevoz suvog tereta, -10 prekookeanskih tankera,
- 46 lovaca na podmornice dužine 110 stopa,
- 57 lovaca na podmornice dužine 65 stopa,
- 3 320 brodskih dizel-motora,
- 4 297 brodskih benzinskih motora i brodskih topova u vrednosti od 2,7 miliona dolara.
Uz ovu vojnu opremu, „Lend-liz” je doneo Sovjetima i sledeće:
- rafineriju nafte, vrednu 29 miliona dolara,
- patente za izgrdnju tenkova, aviona, helikoptera i oklope koje ne probijaju meci,
- pet fabrika sintetičke gume,
- lokomotive,
- TNT, bezdimni barut,
24
-bombardere i lovce, tenkove, kamione i prikolice. „Lend-liz” je bio dobar izgovor za davanje i drugih vrsta
ame ričke vojne tehnologije. Na primer, general Džon R. Din (John R. Deane), koji je bio sekretar u
mešovitom generalštabu u Vašingtonu tokom jednog perioda rata, napisao je: „Naša politika je bila da sve
nove pronalaske u elek tronici i na drugim poljima načinimo dostupnim Sovjetima. Svakog meseca primao
sam obnovljenu listu tajne američke opreme o kojoj je SSSR trebalo da bude informisan... Nikada nismo
25
propustili priliku da Ru sima damo opremu, oružje ili informacije.”
Osim „Lend-liza” koji je trajao tokom rata, Amerika je Sovjetskom Savezu dozvolila i da
demontira nemačka ratna postrojenja, kao što su fabrike, suvi dokovi, kranovi itd., i da ih, kao neku vrstu
ratne odštete, posle rata prenese u SSSR. „Nije sporno da su Sovjeti preneli ogromnu količinu opreme sa
okupiranih teritorija posle Drugog svetskog rata: smatra se da minimalan iznos vrednosti ove opreme prelazi
26
10 milijardi dolara, po cenama koje su važile 1938. godine.”
Sovjeti su demontirali fabrike doslovno do temelja i prenosili ih u SSSR. Sa ovom vrstom ratne
reparacije saglasile su se američka i britanska vlada na sastancima na Jalti i Potsdamu.
I Mongoliju su Sovjeti „oljuštili” pošle Drugog svetskog rata, „... odnevši joj pokretnu imovinu u
27
vrednosti od 800 miliona dolara, sa sumnjivim izgovorom da je to ratni plen”.
Ali, ipak najvažniji transfer tehnologije u Sovjetski Savez bio je onaj kojim su Sovjeti došli do
atomske bombe.
Uobičajeno objašnjenje većine savremenih istoričara je da su Sovjeti došli u posed tajne o
proizvodnji atomske bombe preko Julijusa i Etel Rozenberg (Julius and Ethel Rosenberg), koji su 1950.
godine bili osuđeni za odavanje državne tajne stranoj sili.
Kada je sudija Irving Kaufman (Irving Kaufman) osudio Rozenbergove na smrt, obrazložio je to
sledećim recima: „Vaš zločin smatram težim od ubistva... To što ste Sovjetima dali atomsku bombu u ruke,
godinama pre nego što su oni, prema predviđanjima naših najboljih naučnika, mogli da je sami usavrše, već
je po mom mišljenju izazvalo komunističku agresiju na Koreju... Vi ste, svakako, vašom izdajom izmenili
28
tok istorije na štetu naše zemlje.”
Priča o atomskoj bombi, međutim, počela je znatno pre suđenja Rozenbergovima. Američka
vlada dala je Sovjetima bombu još 1943, tokom „Lend-liz” programa.
Major Džordž Rejsi Džordan bio je oficir vojske SAD zadužen za prebacivanje „Lend-liza”
preko vazdušne baze u Grejt Folsu u Montani. Tamo su avioni tovareni prenosivom robom, zatim su preletali
do Ferbanksa na Aljasci, odakle su ih sovjetski piloti prevozili u SSSR.
Major Džordan, po prirodi radoznao čovek, više puta je otvarao različite kofere i kutije i u njima
pronalazio papire sa rečima koje nije razumevao: „uranijum”, „ciklotron”, „proton”, „neutron”, „kobalt” i
„plutonijum”. Pored toga, Džordan je otkrio i više izveštaja iz Ouk Ridža, „Menhetn Distrikta” koji su
29
sadržavali fraze kao što je ova: „energija proizvedena fisijom”. (U Ouk Ridžu, u državi Tenesi, američki
naučnici razvijali su planove za pravljenje atomske bombe, i to je bio čuveni „Projekt Menhetn”).
Džordan je takode otkrio „.„ najmanje tri pošiljke uranijumskih hemikalija... koje su bile teške
bezmalo tri četvrtine tone. Potvrđena je i pošiljka jednog kilograma metala uranijuma (što iznosi 2,2 funte), i
30
to u doba kada su celokupne američke zalihe iznosile 4,5 funti.”
Ova otkrića malo su značila majoru Džordanu sve do 1949, kada je SSSR izveo svoju prvu

219