Page 18 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

on jedini i vrhovni sudija opšte dobrobiti, onda on može u svoje ruke da preuzme i brigu o religiji; može da
postavlja učitelje veronauke u svakoj državi, okrugu i parohiji i da ih plaća iz javne blagajne; može da uzme
u svoje ruke i obrazovanje dece, uspostavljajući na isti način škole širom Unije; može da preuzme regulaciju
i svih ostalih puteva, pored poštanskih.
Ukratko sve, od najviših stvari državnog zakonodavstva do najmanjih stvari policije, biće
podređeno moći Kongresa.
Za svaku stvar koju sam pomenuo tražiće novac, i to se može nazivati, ako Kongres poželi,
upotrebom radi opšteg blagostanja.”
(Gospodin Vilijamson je zaista bio prorok, čovek ispred svog vremena!)
Dakle, oci-osnivači Amerike brinuli su o količini moći koja treba da počiva na federalnim
vlastima. Pokušali su da tu moć ograniče stvorivši Ustav koji vlastima daje samo izvesna, određena i strogo
ograničena, ovlašćenja.
Frederik Bastiat (Frederic Bastiat), ekonomist, državnik i pisac, stvarao je tokom godina Druge
francuske revolucije iz 1848. On je shvatio da je uzimanje vlasništva jednom čoveku da bi se njime koristio
drugi nepravilno, i to je nazvao pljačkom. Ukoliko to isto učini vlast, koja ima moć da svoju aktivnost
ozakoni, kaže Bastiat, onda se ova vrsta krađe zove zakonska ili legalna pljačka. U njegovo doba, vlast je
sebi uzimala za pravo da čini ono što pojedinci u toj zemlji nisu mogli: oduzimala je imovinu od jednih da bi
je dala drugima.
U knjizi Zakon, koja se ubraja u klasična dela, napisao je ovo:
„No, kako se ova legalna pljačka može prepoznati? Sasvim jednostavno: pogledajte da li zakon
uzima od pojedinih osoba ono što je njihovo i daje osobama kojima to ne pripada. Pogledajte da li zakon pot-
pomaže jednog građanina na račun drugog, čineći ono što taj građanin sam ne bi mogao da učini jer bi
počinio zločin.
Odbacite zakon bez odlaganja. Ukoliko se takav zakon- koji je pojedinačni slučaj- odmah ne
10
odbaci, raširiće se, umnožiti i razviće se u sistem.”
Bastiat je napomenuo da se legalna pljačka može manifestovati u dva oblika:
1. uzimanje imovine vlasniku od strane vlasti i davanje ono me kome ta imovina ne pripada;
2. davanje privilegija jednoj grupi na račun druge.
Autor je otišao i dalje, predviđajući šta će se dogoditi pod ovakvim sistemom vlasti:
„Sve dok se priznaje da zakon može biti obrnut od svoje prave namene, da može ugroziti
imovinu umesto da je štiti, dotle će svako želeti da učestvuje u donošenju zakona, ili da bi se zaštitio od
11
pljačke ili da bi ga zbog pljačke koristio.”
Opštepoznata istina o legalnoj pljački može se izraziti i ovako:
Vlast ne može dati ništa što prethodno nije uzela od nekog drugog.
Znači, vlast ne može da bude veliki davalac, budući da nema ništa za davanje. Vlast može samo
da uzme. A za one koji zahtevaju da im vlast obezbedi hranu, stanovanje, obrazovanje, oblačenje,
medicinsku zaštitu, neku zaradicu i rekreaciju- takva ustanova, koja sve ovo izvesnim građanima
omogućava, već postoji.
Vlast sve ove usluge obezbeđuje- u zatvoru. Postoje dve klase građana u zatvoru: oni koji ove
usluge obezbeđuju i oni koji ih koriste. Osobe koje koriste ove usluge nisu slobodne da bi ih same obavljale.
Oni koji obezbeđuju ove usluge slobodni su da dođu i odu kad hoće. Oni kojima se usluge čine zovu se
zatvorenici, a oni koji usluge obezbeđuju zovu se čuvari.
Važno je ispitati da li vlast postoji da bi zaštitila čoveka od sebe samoga ili ne. Ovim pitanjem
pozabavio se Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill):
Jedina svrha zbog koje se sila s pravom može upotrebiti protiv bilo kog člana civilizovane
zajednice, protiv njegove volje, jeste da spreči da naškodi drugome. Njegovo sopstveno dobro- bilo fizičko,
bilo moralno- nije dovoljno opravdanje. On se ne može prinuditi da nešto uradi ili da se od nečega uzdrži što
bi ga učinilo srećnijim samo zato što bi to, prema mišljenju drugih, bilo mudro ili čak pravilno. Ovo su dobri
razlozi da mu se prigovori ili da se zamoli, ali ne da se prinudi ili da se na njega primeni kakvo zlo, u slučaju
da postupi drugačije. Da bi se sila opravdala, njegovo ponašanje, od kojeg treba da bude odvraćen, moralo bi
12
da bude sračunato na nanošenje zla drugome.”
Dakle, vlast ne postoji da bi zaštitila čoveka od sebe samoga. Ona ne postoji da bi
preraspoređivala bogatstvo od jedne grupe pojedinaca drugoj. Ona ne postoji da bi davala privilegije jednoj
grupi na uštrb druge. I ona ne postoji da bi delovala u svakoj situaciji koju ljudski um može da zamisli.
Vlast, jednostavno, postoji da bi zaštitila individualna prava na život, slobodu i vlasništvo. To je

18