Page 16 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

nisu kadre demokratije?
Oni koji su stvorili američku vlast verovali su da zaista postoji način da se ova vitalna zaštita
postigne. U „Deklaraciji o nezavisnosti” su zapisali:
„Mi smatramo očiglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ih je njihov Tvorac
obdario neotuđivim pravima; da se u njih ubrajaju život, sloboda i traženje sreće. Da bi osigurali ta prava,
ljudi među sobom ustanovljuju države koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada...”
Ima, svakako, nekih „očiglednih istina” u ovom kratkom paragrafu, a oci-osnivači Amerike bili
su ih u potpunosti svesni. Jedna od takvih je i tvrdnja da su ljudi stvoreni jednakima, ali da nisu svi jednaki.
Ovo znači da ljudi jednako imaju pristup pravima na život, slobodu i vlasništvo, bez obzira na njihov
društveni položaj, boju, nacionalnost, pol ili veru. To ne znači da su ljudi jednaki po sposobnostima, ličnim
vrednostima i da svojina među njima treba jednako da se deli.
Ovakav stav bio je izuzetno važan budući da su oci-osnivači došli iz monarhije, koja je oblik
vlasti u kojem pojedinci, samo zbog njihovog položaja ili društvenog statusa, imaju veća prava od onih koji
su „običnog” porekla.
Još jedna „očigledna istina” u ovom paragrafu jeste proklamovanje neotuđivosti ljudskih prava,
što znači da se drugi ljudi ili druge vlasti u njih ne mogu mešati.
Oci-osnivači pokušali su da odrede koja su to ljudska prava: pravo na „život, slobodu i traženje
sreće”. (Proklamovali su to ne kao jedina ljudska prava, već su rekli, „između ostalih”.)
I konačno, proklamovali su da je čovek stvorio vlast da bi zaštitio svoja neotuđiva prava.
Džejms Medison Games Madison) je rekao: „Vlast je institu-cionalizovana da bi se zaštitilo
vlasništvo svake vrste. Ovo predstavlja kraj vlasti koja se jedino trudi da podjednako osigura svakom čoveku
ono što mu pripada... Ovo nije vlast gde je vlasništvo... ugroženo... uzimanjem od jedne klase građana zbog
koristi ostalih.”
Sledeća dva primera brige o ljudskim pravima mogu se naći u „Povelji o pravima” države
Virdžinija, usvojenoj 12. juna 1776, i u Ustavu Alabame.
Prvi član „Povelje o pravima” države Virdžinije glasi:
„Da su svi ljudi po prirodi jednako slobodni i nezavisni i da imaju izvesna neotuđiva prava, kojih,
kada ih unesu u društvenu državu, ne mogu ni na koji način biti lišeni, kao ni njihovi potomci.”
Imenom, to su uživanje u životu, slobodi i vlasništvu, u smislu sticanja i posedovanja imovine,
traganja za srećom i sticanja sigurnosti. Deo prvog člana Ustava Alabame glasi:
„Da je jedini cilj i jedina zakonska namena vlasti da zaštiti građanina u uživanju života, slobode i
imovine, a kada vlast preuzme druge funkcije to je uzurpacija i ugnjetavanje.”
Pošto je vlast akumulacija pojedinačnih prava zasnovana na primeni sile u cilju zaštite
individualnih ili kolektivnih prava na život, slobodu i vlasništvo, mora se obratiti izuzetna pažnja na to kada
se ta moć daje vlastima. Jedno pitanje stalno stoji: koliko se moći može dati vlastima pre nego što one same
postanu neprijatelj ljudskih prava.
Džordž Vašington (George Washington) je, baveći se ovim problemom, izjavio: „Vlast nije
8
raspravljanje, niti je govomištvo. Ona je sila, kao i vatra, opasan sluga i strašan gospodar.”
Predsednik Vašington povezao je snagu vlasti sa snagom vatre: obe su korisne i neophodne, ali
obe imaju moć da unište. I jedna i druga su opasne za pojedinca.
Vlasnik kuće, željan da je ugreje, unosi vatru unutar njenih zidova, ali, da mu ne bi uništila dom,
oko nje gradi zidove peći. Očigledno, vatra može biti korisna i opasna, i čovek mora da upozna njenu prirodu
da bi se zaštito od posledica.
Oni koji stvaraju vlast moraju da izgrade neku strukturu koja bi vlast držala unutar propisanih
granica iz potpuno istih razloga: i vlast ima moć da uništi ne samo pojedinca već i ćelu naciju.
Oci-osnivači Amerike pokušali su da zauzdaju moć vlasti koja može da uništi prava pojedinaca,
koristeći kao branu zid Ustava. Ovaj dokument nije imao nameru da ograniči moć naroda. Njegova namera je
bila da se ograniči moć vlasti. Obratite pažnju na to da je vlast ograničena samo na moći koje su pobrojane u
prva tri člana Ustava: to su ona tri koja određuju ovlašćenja u zakonodavnim, izvršnim i sudskim ograncima
vlasti. Cilj je bio: precizno odrediti moć vlasti u pobrojanim oblastima, i to samo u njima.
Nešto slično može se pronaći i na polju osiguranja imovine. Postoje dva metoda osiguranja
poseda i lične imovine:
1. metod osiguranja od „imenovanih opasnosti”, i
2. metod osiguranja od „svih rizika”.

16