Page 15 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 15

1. dobrovoljno, ili
                       2. prinudom.
                       Drugim recima, društvo može ili da otme višak ili da zatraži od proizvođača da ga podele sa
            onima  koji  su  manje  produktivni.  Dobrovoljno  deljenje  viška  naziva  se  milosrđem;  deljenje  putem  sile
            naziva se društvenom dobrobiti.
                       Zamislite samo kakva bi se buka podigla u javnosti kada bi neko američko dobrotvorno društvo
            odlučilo da potrebne prihode prikupi koristeći prinudu. „Naše potrebe su veće od onoga što želite dobrovolj-
            no da nam date. Uzećemo koliko nam treba.”
                       Svaki na taj način oštećen pojedinac očekivao bi od vlasti da natera dobrotvorno društvo da vrati
            otetu  imovinu.  To  i  jeste  jedna  od  funkcija  vlasti:  da  ispravlja  nepravde  kao  što  je  nasilno  oduzimanje
            vlasništva.
                       Vratimo se sada našem ekonomskom modelu. Kako se zove to kada se osobe D, E, F i G udruže
            da silom uzmu vlasništvo osoba A, B i C?
                       To se zove krađa.
                       Ako  bi  grupe  A,  B  i  C  i  D,  E,  F  i  G  bile  različite  nacije,  i  ako  bi  ova  druga  došla  da  uzme
            vlasništvo prve, taj čin bio bi nazvan ratom! U svakom slučaju, i pojedinci i nacije koji su oštećeni imaju
            pravo da se brane od napada na njihovu svojinu.
                       Pojedinci imaju pravo na samoodbranu, i to individualno pravo mogu da udruže obrazujući vlast
            koja opet ima pravo na kolektivnu samoodbranu. Kada se vlasti jednom formiraju, nacije imaju pravo da se
            ujedine da bi se zaštitile od drugih nacija. Ove nacije imaju pravo da unajme pojedince, koji se zovu vojnici,
            da bi im pomogli u odbrani nacije upravo kao što i pojedinci imaju pravo da zaštite svoj život i slobodu
            unajmljujući „telohranitelje”.
                       Ukoliko pokušaji da se ratom dođe do imovine propadnu, oni koji žele tuđe moraju da stvaraju
            nove  strategije.  Jedan  od  tih  metoda.  -  korišćenje  glasova  većine  -  već  smo  razmotrili.  Korišćenje
            demokratije je metod otimanja vlasništva od manjine pod bilo kojim izgovorom koji će manjina prihvatiti
            kao valjan.
                       Zapažate  da  u  pitanjima  o  kojima  se  odlučuje  većinskim  glasanjem, ono što većina izglasa
            obavezuje sve. Ne postavlja se pitanje da li je to što većina želi dobro ili loše: većina vlada!
                       Pitanje, međutim, nikada ne treba da glasi ko je u pravu, već šta je ispravno. Samo zahvaljujući
            tome što je većina izglasala da se nešto učini, ne sledi nužno da je to što treba učiniti i ispravno.
                       Obratite  pažnju  na  to  da  u  pravim  demokratijama  ne  postoje  manjinska  prava:  vlada  većina.
            Ukoliko vlast (u ime većine) odluči da obezbedi prava samo manjini, onda se većina mora odreći svojih
            prava. „Manjine ne određuju šta je pravo a šta krivo. Pravo je pravo, makar svi glasali protiv toga, a krivo je
                                                5
            krivo, makar svi, osim Boga, bili za to.”
                       Pretpostavimo, dalje, da je većina ozakonila svoje glasanje na taj način što je stvorila vladu, i da
            su  svi  obavezni  da  poštuju  odluke većine.  Mora  se  postaviti  neizbežno  pitanje:  gde  je  većina  dobila  ovo
            pravo?
                       Ljudi mogu Vladi dati samo ona prava koja i sami poseduju. Ima li pojedinac pravo da uzima od
            drugog?  Imaju  li  dva  pojedinca  pravo  da  uzimaju  od  grupe  drugih  pojedinaca?  Imaju  li  tri  pojedinca  to
            pravo? Da li grupisanje pojedinaca koji deluju složno donosi to pravo? Može li grupa ljudi da nazove sebe
            vlašću a onda toj vlasti dati pravo koje pojedinačno ne poseduje? Makar ta grupa i bila većina?
                       Može li čovek izmeniti jednu od Deset Božijih zapovesti, koja glasi „Ne kradi” i pretvoriti je u
            „Ne  kradi,  osim  ako  većina  tako  ne  izglasa!”  Ili  u:  „Ne  ukradi,  osim  onaj  deo  bogatstva  bližnjeg  koje
            prevazilazi tvoje sopstveno!”
                       Otimanje tuđeg vlasništva - bez obzira na to kakav je moto -zove se krađa. Radio to pojedinac, ili
            grupa njih, putem institucije koja se zove vlast, svejedno, on je počinio zločin.
                       Druga  reč  za  kradu  je  pljačka,  i  kada  vlasti  ozakone  uzimanje  tuđeg  vlasništva  to  se  zove
            legalizovana pljačka. Šta se događa kada vlast legalizuje krađu?
                       Ubeđen sam, već dugo vremena, da čisto demokratske institucije moraju, pre ili kasnije, da unište
            slobodu ili civilizaciju, ili oboje.
                       Kako se ovo događa?
                       „Usvajanje demokratije... fatalno je za dobru vlast, za slobodu, za zakon i poredak, za poštovanje
            autoriteta i za religiju, i mora da proizvede haos iz kojeg će se izdići nova svetska tiranija.
                       „Nikada  ne  možete  imati  revoluciju  sa  ciljem  da  uspostavite  demokratiju.  Morate  imati
                                                  7
            demokratiju sa ciljem da imate revoluciju.”
                       Postoji li jedan oblik vlasti koji štiti manjinska prava (ili većinska iz istog razloga), ako za to već
                                                            15
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20