Page 15 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

1. dobrovoljno, ili
2. prinudom.
Drugim recima, društvo može ili da otme višak ili da zatraži od proizvođača da ga podele sa
onima koji su manje produktivni. Dobrovoljno deljenje viška naziva se milosrđem; deljenje putem sile
naziva se društvenom dobrobiti.
Zamislite samo kakva bi se buka podigla u javnosti kada bi neko američko dobrotvorno društvo
odlučilo da potrebne prihode prikupi koristeći prinudu. „Naše potrebe su veće od onoga što želite dobrovolj-
no da nam date. Uzećemo koliko nam treba.”
Svaki na taj način oštećen pojedinac očekivao bi od vlasti da natera dobrotvorno društvo da vrati
otetu imovinu. To i jeste jedna od funkcija vlasti: da ispravlja nepravde kao što je nasilno oduzimanje
vlasništva.
Vratimo se sada našem ekonomskom modelu. Kako se zove to kada se osobe D, E, F i G udruže
da silom uzmu vlasništvo osoba A, B i C?
To se zove krađa.
Ako bi grupe A, B i C i D, E, F i G bile različite nacije, i ako bi ova druga došla da uzme
vlasništvo prve, taj čin bio bi nazvan ratom! U svakom slučaju, i pojedinci i nacije koji su oštećeni imaju
pravo da se brane od napada na njihovu svojinu.
Pojedinci imaju pravo na samoodbranu, i to individualno pravo mogu da udruže obrazujući vlast
koja opet ima pravo na kolektivnu samoodbranu. Kada se vlasti jednom formiraju, nacije imaju pravo da se
ujedine da bi se zaštitile od drugih nacija. Ove nacije imaju pravo da unajme pojedince, koji se zovu vojnici,
da bi im pomogli u odbrani nacije upravo kao što i pojedinci imaju pravo da zaštite svoj život i slobodu
unajmljujući „telohranitelje”.
Ukoliko pokušaji da se ratom dođe do imovine propadnu, oni koji žele tuđe moraju da stvaraju
nove strategije. Jedan od tih metoda. - korišćenje glasova većine - već smo razmotrili. Korišćenje
demokratije je metod otimanja vlasništva od manjine pod bilo kojim izgovorom koji će manjina prihvatiti
kao valjan.
Zapažate da u pitanjima o kojima se odlučuje većinskim glasanjem, ono što većina izglasa
obavezuje sve. Ne postavlja se pitanje da li je to što većina želi dobro ili loše: većina vlada!
Pitanje, međutim, nikada ne treba da glasi ko je u pravu, već šta je ispravno. Samo zahvaljujući
tome što je većina izglasala da se nešto učini, ne sledi nužno da je to što treba učiniti i ispravno.
Obratite pažnju na to da u pravim demokratijama ne postoje manjinska prava: vlada većina.
Ukoliko vlast (u ime većine) odluči da obezbedi prava samo manjini, onda se većina mora odreći svojih
prava. „Manjine ne određuju šta je pravo a šta krivo. Pravo je pravo, makar svi glasali protiv toga, a krivo je
5
krivo, makar svi, osim Boga, bili za to.”
Pretpostavimo, dalje, da je većina ozakonila svoje glasanje na taj način što je stvorila vladu, i da
su svi obavezni da poštuju odluke većine. Mora se postaviti neizbežno pitanje: gde je većina dobila ovo
pravo?
Ljudi mogu Vladi dati samo ona prava koja i sami poseduju. Ima li pojedinac pravo da uzima od
drugog? Imaju li dva pojedinca pravo da uzimaju od grupe drugih pojedinaca? Imaju li tri pojedinca to
pravo? Da li grupisanje pojedinaca koji deluju složno donosi to pravo? Može li grupa ljudi da nazove sebe
vlašću a onda toj vlasti dati pravo koje pojedinačno ne poseduje? Makar ta grupa i bila većina?
Može li čovek izmeniti jednu od Deset Božijih zapovesti, koja glasi „Ne kradi” i pretvoriti je u
„Ne kradi, osim ako većina tako ne izglasa!” Ili u: „Ne ukradi, osim onaj deo bogatstva bližnjeg koje
prevazilazi tvoje sopstveno!”
Otimanje tuđeg vlasništva - bez obzira na to kakav je moto -zove se krađa. Radio to pojedinac, ili
grupa njih, putem institucije koja se zove vlast, svejedno, on je počinio zločin.
Druga reč za kradu je pljačka, i kada vlasti ozakone uzimanje tuđeg vlasništva to se zove
legalizovana pljačka. Šta se događa kada vlast legalizuje krađu?
Ubeđen sam, već dugo vremena, da čisto demokratske institucije moraju, pre ili kasnije, da unište
slobodu ili civilizaciju, ili oboje.
Kako se ovo događa?
„Usvajanje demokratije... fatalno je za dobru vlast, za slobodu, za zakon i poredak, za poštovanje
autoriteta i za religiju, i mora da proizvede haos iz kojeg će se izdići nova svetska tiranija.
„Nikada ne možete imati revoluciju sa ciljem da uspostavite demokratiju. Morate imati
7
demokratiju sa ciljem da imate revoluciju.”
Postoji li jedan oblik vlasti koji štiti manjinska prava (ili većinska iz istog razloga), ako za to već
15