Page 20 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA III

OBLICI VLASTI

Ako demokratski oblik vlasti (vladavina većine) ne štiti prava manjine, postoji li oblik vlasti koji
to čini? Ako demokratije štite samo jake, ima li oblika vlasti koji štiti i jake i slabe?
Postoje različiti oblici vlasti, ali, suštinski, ima ih samo dva:
vladavina Boga- teokratija,
vladavina čoveka - u različitim oblicima.
Čovek nema uticaja na pitanje želi li Bog da stvori teokratski oblik vlasti. To je Božja volja. Bog
će stvoriti teokratiju ili neće, zavisno od njegove volje. Naše proučavanje oblika vlasti stoga danas, neće
razmatrati ovu formu kao dostupnu alternativu. Različiti su oblici vladavine ljudi. Grupisaćemo ih po
najčešćim tipovima:
kada ne vlada niko- anarhija
kada vlada jedan čovek - diktatura ili monarhija
kada vlada nekolicina - oligarhija
kada vlada većina - demokratija.
Anarhija je oblik vlasti na prelazu između dva druga oblika vlasti. Anarhiju stvaraju oni koji žele
da unište određeni oblik vlasti da bi ga zamenili nekim drugim. I nju možemo isključiti kao alternativu.
Obično se smatra da je i monarhija, odnosno diktatura, u stvari, oligarhija, tj. vladavina uskog
kruga ljudi, vladajuće manjine. Svaka monarhija ima mali krug savetnika koji omogućavaju kralju ili dikta-
toru da vlada, sve dok to čini na način koji zadovoljava oligarhiju. Pitanje je da li je ikada postojala čista
diktatura jednog čoveka, bilo gde u svetu, osim možda u nekim izolovanim plemenima ili klanovima.
Sličan je slučaj sa demokratijom. I ovaj oblik vlasti je pod kontrolom grupe ljudi sa vrha. Ljudi
pod demokratskim režimima pripremljeni su da veruju da oni sami zaista učestvuju u donošenju odluka koje
vlasti čine, ali, u stvari, uvek postoji uski krug na vrhu koji u ime celine donosi odluke. Znači, jedini istinski
oblik vladavine tokom istorije bila je oligarhija, vladavina male grupe ljudi. Da bi dobio dokaz za ove
tvrdnje, čovek treba samo da pročita „Priručnik za obuku armije Sjedinjenih Država”, iz 1928. godine, u
kojem se demokratija definiše ovako:
„Vladavina masa. Vlast proističe iz masovnih okupljanja ili nekog oblika direktnog izvršavanja.
Rezultira vladavinom gomile, a odnos prema svojini je komunistički- negira pravo na vlasništvo.
Odnos prema zakonu je da ga reguliše volja većine, bez obzira na to da li je ona zasnovana na
promišljanju ili vođena strašću, predrasudama i impulsima, bez obuzdavanja i obzira na posledice.
Rezultira demagogijom, raspuštenošću, nespokojstvom, nezadovoljstvom, anarhijom.
Demokratija je, prema ovoj definiciji, u stvari, kontrolisana od strane demagoga koji je opisan
kao: „Govornik koji teži da od društvenog nezadovoljstva načini kapital i na taj način zadobije politički
uticaj.”
Dakle, demagoge obično zapošljavaju oni koji podržavaju oligarhijski oblik vladavine da bi
stvorili anarhiju ili društveno nezadovoljstvo, koje će oligarsi pretvoriti u istinsku oligarhiju. Demokratije se
pretvaraju u anarhije tamo gde ne vlada niko, budući da oligarsi žele da budu jedini koji kontrolišu vlast. A
anarhija se završava diktaturom ili tiranijom kada oligarhija nameće potpunu kontrolu nad ljudima.
Definiciju demokratije iz 1928. kasnije su, naravno, u armijskim priručnicima izmenili.
Evo kako je glasila u „Vojničkom vodiču” iz 1952. godine:
„Pošto su Sjedinjene Države demokratska zemlja, većina naroda određuje kako će naša vlast biti
organizovana i vođena- a to uključuje i armiju, mornaricu i vazduhoplovne snage. Narod to čini birajući
2
svoje predstavnike, a ovi ljudi i žene onda sprovode u delo želje naroda.”
(Ovo je čudna definicija koja se nudi američkim borcima: da demokratska politika upravlja
oružanim snagama. Ljudi koji su regrutovani ne biraju svoje oficire niti donose odluke o tome kako će se
voditi rat!)
Dakle, ako su demokratije, u stvari, oligarhije u kojima su na vlasti manjine, postoji li neki oblik
vlasti koji štiti prava kako manjine tako i većine?

20