Page 11 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA II

SLOBODA

Sloboda je jedina stvar koju ne možete imati ukoliko niste spremni da je delite s drugima.

Sloboda je definisana kao pravo koje podrazumeva odgovornost. Njena suprotnost je razuzdanost
i definiše se kao pravo bez odgovornosti. Druga reč za razuzdanost bila bi anarhija, odnosno situacija u kojoj
nema pravila, prava ili privilegija. Jaki uništavaju slabe, moćni uništavaju nemoćne. U životinjskom svetu,
razuzdanost je definisana kao „zakon džungle.”
Oni koji vole slobodu moraju da shvate da i drugi imaju jednaka prava na svoju slobodu, i da će
jedino prihvatanjem ove činjenice biti potpuno slobodni. To znači da svaki pojedinac mora da ograniči svoju
slobodu ako ona šteti drugome, ili niko neće moći da bude slobodan i da uživa u pravima na život, slobodu i
vlasništvo.
Čovekov Tvorac dao je i neke naznake o pravima drugih. Od deset Božijih zapovesti, šest u sebi
nose negaciju: „Nemoj imati...”, što znači da će svi biti slobodni ukoliko svako od nas ograniči svoje
aktivnosti tako da ne ugrožavaju drugog.
I oci-osnivači Amerike su prilikom pisanja Ustava i „Povelje o pravima” dali naznake koje sadrže
negacije: „Kongres ne može donositi bilo kakav zakon ako...” Ali, ova ograničenja omogućavaju čoveku da
bude slobodniji jer če biti rasterećen od zauzdavanja od strane vlasti.
Pisci Ustava su se pobrinuli da sačine koncept o jednakim pravima. Pokušali su da se odvoje od
monarhije kao oblika vlasti u kojoj izvesne osobe, kralj i njegov dvor, imaju više prava od običnih građana.
Te osobe imaju veća prava zbog svojih pozicija. I obrnuto, obični ljudi imaju manje prava, ako ih uopšte
imaju. Oci-osnivači bili su odlučni da ne dozvole da se u zemlji pojavi ovakva nejednakost, i to su ugradili u
ključne dokumente.
U Ustav su uneli da su svi ljudi stvoreni jednakima i da najniži na društvenoj lestvici ima ista
prava na život, slobodu i vlasništvo kao što ih ima i najviši. Savremeni čovek, zloupotrebom vlasti, donosi
zakone” koji ljude izjednačavaju u svim domenima njihovih života. Ovo očigledno nerazumevanje čovekove
prirode izazivalo je mnogo bola, sve dok je čovek pokušavao da stvori vlast.
Pojedinac, usamljen u svom okruženju, ne mora da se brine zbog svojih prava i zbog potrebe da
stvara vlast koja bi ta prava zaštitila. Ne postoji niko ko bi mu oteo dobra ili mu ugrozio život. On nema
potrebu da zaštićuje svoja prava. Ona su sigurna.
Tek kada mu se pridruži druga osoba, ili grupa osoba, briga za prava postaje važna.
Svako od njih ima jednako pravo na život, slobodu i vlasništvo. Ta prava su zaštićena sve dok
svaki pojedinačno priznaje ta prava i ostalima. Ni jedan pojedinac niti grupa pojedinaca nema pravo da
oduzme život, slobodu ili vlasništvo drugom pojedincu ili grupi.
Ovde nije u pitanju to da li neki pojedinac ili grupa imaju sposobnost da ugroze prava drugoga. U
pitanju je da li pojedinac ili grupa imaju pravo da to učine.
Ukoliko svaka osoba ima pravo na život, slobodu i vlasništvo, a niko nema prava da mu to
oduzme, iz toga sledi da čovek mora da ima i pravo da zaštiti ono što mu pripada. Ovo se zove pravo na
samoodbranu. Svaki pojedinac ima ovo pravo u jednakoj proporciji prema bilo kom drugom pojedincu.
Ako svaki pojedinac ima pravo na samoodbranu, i to svaki jednako, onda on ima i pravo da svoja
lična prava ujedini s pravima drugih, da bi, svi zajedno, mogli da se zaštite od onih koji bi ih ugrožavali u
celini.
Drugim recima, ako svaki pojedinac ima lična prava, onda svi imaju kolektivno pravo. Ovakvo
udruživanje ličnih prava na samoodbranu dovodi do stvaranja vlasti.
Čovek je stvorio instituciju vlasti da bi odbranio svoja lična i kolektivna prava. Ljudi su vlasti
dali samo prava koja sami imaju. Ono što nemaju, nisu mogli ni dati. Dakle, vlast ima samo ona prava koja
ima i svaki pojedinac.
Ove istine o ljudskim pravima najbolje se mogu ilustrovati kratkim i jednostavnim ekonomskim
primerom koji se zasniva na dve pretpostavke o ljudskoj prirodi:
1. svi ljudi jednako troše, i
2. svi ljudi ne proizvode jednako.
Prva pretpostavka očigledno nije apsolutna, jer ne troše svi ljudi baš isto, ali, u osnovi, ova

11