Page 42 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar

atiti ila je i ostala k aj o a i pusti je, iz eđu Medite a a i M t oga o a.

Ne znamo kakvo su pomorsko iskustvo imali Arapi prije njihova dolaska na
edite a ske o ale. Istoč a o a i zapad a ila su dugo od oje a jed a od
d ugih: g adila su azličite odo e, od d uge g ađe i d ukčijeg o lika. A api isu

nazivali Mediteran, kao Grci ili Rimljani, svojim morem, nego Sirijskim ili
Rumelijskim. Njihovo more bilo je ono uz Arabijski poluotok, koji zovu svojim
otoko Džazi at al-A a , s kojega su pošli: tu ijaše težište a ije, tu je ostalo
s edište je e, tu je oslo a pa će ja. S Medite a skoga o a isu išli a d uga,
jer je ono samo za njih bilo drugo more. Pokazali su da i na njemu mogu biti ravni
d ugi a. Nisu izišli a Atla tski o ea , kao jiho i i e ijski supa i i, ali je i
Arapsko more dio oceana, Indijskoga: iskustvo dvaju oceana nije, či i se, i
oguće steći a da se e is pi s aga a ije ili d ža e, upo ost os ajača ili
o eplo a a. To uspije a, ožda jedi o, a odi a s otoka: o e je oko jih sa

svih strana, ne zna se na kojoj je spas.
Arapi nisu jedan narod: u dugim razdoblji a ili su iše jed i uz d uge ego
što su ili zajed o. Viđe ja o a isu i zajed ička. O i a koji se sele i o i a
koji ostaju u s oji aselji a, pogoto o uz o alu, i gledišta isu ista: sede ta i

i o adi e aju jed ak o zo . A apske su o ale p eši oke da bi njihovi
sta o i i ogli iti jed o. Zaleđe i ije sklo o i pogod o da se a j oslo e i
ji e po og u. Razlike su tu gole e iz eđu p i o ja i u ut aš josti, Sahela i

Saha e, iz eđu ljudi s o a i iz oaza, o ih s Telia i sa dže ela. Suhoća tla i žeđ
pusti je zahtije ali su da se s a s aga uloži u ze lju i ut oši a od ža je: ije je
p eostajalo za o e. Pusti ja se e da os ojiti lakše od o a i e is pljuje a je
od njega.

A api su o adili ajljepše to e, ali jiho e luke isu ile ajuspješ ije.
T okutasto jed o a jiho i lađa a, koje su od jih p euzeli d ugi i p oz ali ga

arapskim, nije bilo dovoljno da se ovlada Mediteranom: da se s njega krene na
druga mora.
O Koptima i njihovoj vezi s morem malo se zna. I njihovi egipatski preci bili
su iše zaokuplje i Nilo i delto ego o e i plo id o : po ijest je za ilježila
alo jiho ih po o skih pod iga. Put i i sta oga ijeka čuli su da u ze lji

faraona more nazivaju iam (to nije bio samo egipatski naziv): koptski su potomci
saču ali tu iječ s e do p ošloga stoljeća, a eki jesti a i do ašega, ali su je

izgovarali s tamnijim samoglasnikom: iom ili eiom. Fonetika sumraka pratila je
njihovu sudbinu. Uz more nije bilo mjesta za njih: nadirali su spomenuti narodi s
mora, zatim drugi, s kop a. Kopti su p i ili o u je u i pokušali joj dati s oje
o ilježje: i je a i je p oglaše a otpad ičko . G adili su ogo olje u jesto
odo a, podizali sa osta e u jesto luka, po ekad u lizi i zalje a, često uz u