Page 90 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

je samo onda kada čovek OSEĆA i NASLUĆUJE ono što je
povezano sa tim.
Ranije smo govorili o mehaničnosti. Čovek ne može reći
da razume ideju mehaničnosti ako o njoj ZNA samo svojim moz­
gom. On je mora OSEĆATI celom svojom masom, celim svo­
jim bićem; tada će je razumeti.
U sferi praktičnih aktivnosti ljudi veoma dobro razlikuju
znanje od razumevanja. Oni shvataju da su, znati i ZNATI KA­
KO ČINITI, dve različite stvari, i da se ZNATI KAKO ČINITI
ne stvara samo znanjem. Međutim izvan sfere praktične aktiv­
nosti ljudi ne razumeju sasvim jasno šta 'razumevanje' znači.
Po pravilu, kada ljudi shvate da ne razumeju stvar oni po­
kušaju DA PRONADJU IME za ono što ne 'razumeju', a kada
ga pronađu oni kažu da 'razumeju'. Ali 'pronaći ime' ne znači
'razumeti'. Nažalost, ljudi se uglavnom zadovoljavaju imenima.
Čovek koji zna mnogo imena, tj. mnogo reči, smatra da razume
mnogo toga — ponovo izuzimajući svakojake sfere praktičnih
aktivnosti u kojima njegovo neznanje ubrzo postaje očigledno.

Jedan od razloga za toliki raskorak između pravca znanja i
pravca razvitka bića u životu i za nedostatak razumevanja koje
je delimično uzrok a delimično posledica ovog raskoraka, bi bio
jezik kojim ljudi govore. Taj jezik je pun pogrešnih pojmova,
pogrešnih klasifikacija, pogrešnih asocijacija. A osnovna stvar
bi bila, da zbog osnovnih karakteristika uobičajenog mišljenja,
tj. zbog njegove netačnosti i maglovitosti, svaka reč može ima­
ti hiljade različitih značenja već prema materijalu koji govornik
ima na raspolaganju i složenih asocijacija koje trenutno rade u
njemu. Ljudi ne razumeju u potpunosti do kog stepena je njihov
jezik subjektivan, to jest, koliko različitih stvari oni govore upo­
trebljavajući jednu reč. Nisu svesni da svaki od njih govori sop-
stvenim jezikom, razumevajući jezik drugih ljudi maglovito ili
ga uopšte ne razumevajući, i nemajući pojma da svaki od njih
govori njima nepoznatim jezikom. Ljudi imaju veoma čvrsta
ubedenja, ili verovanja, da govore istim jezikom, da razumeju
jedni druge. A takvo verovanje zapravo nema nikakve osnove.
Jezik kojim govore je ustvari samo prilagođen praktičnom živo­
tu. Ljudi mogu komunicirati između sebe pomoću informacija