Page 86 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Skoro u svim svojim predavanjima G. se vraćao na temu
koju je očigledno smatrao od izuzetne važnosti, a koja je mno­
gima od nas bila veoma teška za prihvatanje.
- Postoje, rekao je, 2 pravca kojima ide čovečiji razvoj,
linija ZNANJA i linija POSTOJANJA. Kod pravilnog razvoja
pravac znanja i pravac postojanja razvijaju se istovremeno, pa­
ralelno, pomažući jedna drugoj. Ali ako pravac znanja ode pre­
daleko napred od pravca postojanja, ili ako pravac postojanja
pretekne pravac znanja, razvitak čoveka kreće pogrešno i pre ili
kasnije dolazi u mrtvu tačku.
Ljudi razumeju značenje reči 'znanje'. Takođe razumeju
mogućnost različitih nivoa znanja. Oni razumeju da znanje može
biti manje ili veće, a može se reći, i različitog kvaliteta. Ali ga
ne razumeju u odnosu na 'postojanje'. Za njih 'postojanje' jed­
nostavno znači ono što reč kaže, a čija suprotnost je 'neposto­
janje'. Oni ne razumeju da postojanje može biti na različitim
nivoima i različitih kategorija. Uzmimo za primer postojanje mi­
nerala ili biljke. To su različita bića. Biće biljke i biće životinje
su isto tako različiti. Ali biće dva čoveka može biti još različiti-
je nego biće minerala i životinje. Upravo je to ono što ljudi ne
razumeju. Još nešto ne razumeju, da je ZNANJE u zavisnosti od
POSTOJANJA. Ovo poslednje ne samo da ne razumeju već i ne
žele da razumeju. Naročito u zapadnjačkoj kulturi se smatra da
čovek može imati velika znanja, na primer može biti sposoban
naučnik, vršiti razna otkrića, unapređivati nauku, a da istovre­
meno on može biti i čak ima i prava da bude, egoističan, usko-
grud, zao, zavidan, tašt, naivan i zaboravan čovek. Ovde se
izgleda smatra da profesor mora uvek i svuda zaboravljati svoj
kišobran.
A ipak je to njegovo biće. Ljudi misle da njegovo znanje
ne zavisi od njegovog bića. Ljudi zapadnjačke kulture veoma
vrednuju nivo čovekovog znanja ali ne vrednuju nivo njegovog
bića i ne srame se niskog nivoa sopstvenog bića. Čak ne razu­
meju šta to znači. Ne razumeju ni to da nivo čovekovog znanja
zavisi od čovekovog bića (postojanja).
Ako znanje ode predaleko napred u odnosu na biće, ono
postaje teoretsko, apstraktno i neprimenljivo na život, zapravo
štetno, jer umesto da služi životu i pomaže ljudima da se lakše