Page 88 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 88
samopožrtvovanja, ponos, taštinu, uobraženost, lenjost, moral
nost, moralnu potkupljivost; sve ovo i još mnogo toga čine čove-
kovo biće.
Ali sve ovo je u potpunosti mehaničko u čoveku. Ako laže
to znači da ne može a da ne laže. Ako govori istinu to znači da
ne može drugačije, a tako je i sve ostalo. Sve se dešava, čovek
ne može učiniti ništa, bilo u samom sebi bilo izvan sebe.
Međutim naravno da postoje granice. Uopšteno govoreći,
biti moderan čovek je prilično inferioran kvalitet. Može biti ta
ko lošeg kvaliteta da nije moguća bilo kakva promena. To se mo
ra uvek imati na umu. Ljudi čije se biće još uvek može izmeniti
veoma su srećni. Postoje ljudi koji su konačno zaraženi, slom
ljene mašine od kojih se ništa ne može učiniti. Takva je većina.
Ako razmišljate o ovom shvatićete zašto samo nekolicina može
primiti pravo znanje. Njihovo biće ga čuva.
Uopšteno govoreći, RAVNOTEŽA između znanja i bića
je čak važnija od pojedinačnog razvoja bilo jednog ili drugog.
Pojedinačni razvoj znanja ili bića nije poželjan ni na koji način.
Iako se ljudima čini ovaj JEDNOSTRANI razvoj mnogo atrak
tivnijim.
Ako znanje pretegne biće, čovek ZNA, ALI NEMA MOĆ
DA DELA. To je beskorisno znanje. S druge strane ako biće
pretegne znanje, čovek IMA MOĆ DA DELA, ali ne zna, što
znači da može činiti, ali ne zna šta. Postojanje koje je stekao po
staje besciljno i napor utrošen za postizanje se pokazuje besko
risnim.
U istoriji čovečanstva znani su mnogi primeri kada su ne
stajale čitave civilizacije jer je znanje preteglo biće ili je biće pre-
teglo znanje.
Kakvi rezultati se dobijaju kod razvitka pravca znanja bez
bića ili razvitka bića bez znanja? - upitao je neko tokom razgo
vora.
Razvoj pravca znanja bez razvitka bića daje SLABOG JO-
GIJA, rekao je G., to znači, čoveka koji mnogo zna a ne može
ništa da čini, čoveka koji NE RAZUME (naglasio je ove reči)
ono što zna, čoveka koji ne CENI, hoću reći čoveka koji ne pra
vi razliku između raznih vrsta znanja. A razvitak pravca bića bez