Page 88 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 88

samopožrtvovanja, ponos, taštinu, uobraženost,  lenjost,  moral­
     nost, moralnu potkupljivost; sve ovo i još mnogo toga čine čove-
     kovo biće.
          Ali sve ovo je u potpunosti mehaničko u čoveku. Ako laže
     to znači da ne može a da ne laže.  Ako govori istinu to znači da
     ne  može drugačije,  a tako je i  sve ostalo.  Sve se dešava,  čovek
     ne može učiniti ništa, bilo u samom sebi bilo izvan sebe.
          Međutim naravno da postoje granice. Uopšteno govoreći,
     biti moderan čovek je prilično inferioran kvalitet. Može biti ta­
     ko lošeg kvaliteta da nije moguća bilo kakva promena. To se mo­
     ra uvek imati na umu. Ljudi čije se biće još uvek može izmeniti
     veoma su srećni.  Postoje  ljudi  koji  su konačno zaraženi,  slom­
     ljene mašine od kojih se ništa ne može učiniti. Takva je većina.
     Ako razmišljate o ovom shvatićete zašto  samo  nekolicina  može
     primiti pravo znanje.  Njihovo biće ga čuva.
          Uopšteno govoreći,  RAVNOTEŽA  između  znanja i  bića
     je  čak  važnija  od  pojedinačnog  razvoja  bilo jednog  ili  drugog.
     Pojedinačni  razvoj  znanja ili  bića nije poželjan ni  na koji način.
     Iako se ljudima čini  ovaj  JEDNOSTRANI  razvoj  mnogo atrak­
     tivnijim.
          Ako znanje pretegne biće, čovek ZNA, ALI NEMA MOĆ
     DA  DELA.  To je  beskorisno  znanje.  S  druge  strane  ako  biće
     pretegne znanje,  čovek IMA  MOĆ  DA DELA,  ali  ne zna,  što
     znači da može činiti, ali ne zna šta. Postojanje koje je stekao po­
     staje besciljno  i  napor  utrošen  za  postizanje  se  pokazuje  besko­
     risnim.
          U istoriji čovečanstva znani su mnogi primeri kada su ne­
     stajale čitave civilizacije jer je znanje preteglo biće ili je biće pre-
     teglo  znanje.

          Kakvi  rezultati  se  dobijaju kod  razvitka pravca znanja  bez
     bića ili razvitka bića bez znanja? - upitao je neko tokom razgo­
     vora.
          Razvoj  pravca znanja bez razvitka bića daje SLABOG JO-
     GIJA, rekao je G., to znači, čoveka koji mnogo zna a ne može
     ništa da čini,  čoveka koji NE  RAZUME  (naglasio je ove reči)
      ono što zna, čoveka koji ne CENI, hoću reći čoveka koji ne pra­
     vi razliku između raznih vrsta znanja.  A razvitak pravca bića bez
   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93