Page 95 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

čoveku. Stvari moraju biti ovakve ili onakve u skladu sa vrstom
čoveka čija se tačka gledišta uzima u obzir.
U skladu sa tim, sva spoljašnja i unutrašnja očitovanja
čoveka, sve što pripada čoveku, sve što je stvorio, deli se u se­
dam kategorija.
Sada možemo reći da postoji znanje broj jedan, zasnova­
no na oponašanju ili instinktima, ili naučeno napamet, ugurano
u čoveka. Broj jedan, ako je čovek broj jedan u pravom smislu
te reči, uči sve kao papagaj ili majmun.
Znanje čoveka broj dva je znanje onoga što on voli; ono
što ne voli to ne zna. Uvek i u svemu želi nešto prijatno. Ili, ako
je bolestan čovek, on će, naprotiv, znati samo ono što ne voli,
što ga odbija i ono što proizvodi u njemu strah, užas i prezir.
Znanje čoveka broj tri je ono koje se zasniva na subjektiv­
no logičkom mišljenju, na rečima, na bukvalnom razumevanju.
To je znanje knjiških moljaca, suvih školaraca. Čovek broj tri,
na primer izračunava koliko puta se određeno slovo arapskog pi­
sma ponavlja u Kuranu, i na tome zasniva ceo sistem tumačenja
Kurana.
Znanje čoveka broj četiri se u mnogome razlikuje. To je
znanje koje dolazi od čoveka broj pet a koji ga prima od čoveka
broj šest, koji opet svoje prima od čoveka broj sedam. Čovek
broj četiri naravno prima to znanje onoliko koliko dozvoljavaju
njegove moći. Ali u poređenju sa čovekom broj jedan, dva i tri,
čovek broj četiri se polako oslobađa subjektivnih elemenata u
svom znanju i kreće se prema objektivnom znanju.
Znanje čoveka broj pet je celokupno, nedeljivo znanje. On
sada poseduje jedno, nedeljivo Ja i SVO njegovo znanje pripa­
da tome Ja. On nema jedno Ja koje zna nešto što drugo ne zna.
Ono što on zna, zna i njegova celina. Njegovo znanje je bliže
objektivnom znanju nego čoveka broj četiri.
Znanje čoveka broj šest je potpuno znanje koje čovek može
da ima; ali još uvek može biti izgubljeno.
Znanje čoveka broj sedam je njegovo sopstveno znanje, ne
može mu se oduzeti; to je OBJEKTIVNO i potpuno OBJEKTIV­
NO znanje SVEGA.
Potpuno je ista stvar sa bićem. Postoji biće čoveka broj je­
dan, onoga koji živi prema instinktima i osetima; biće čoveka