Page 411 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 411

Pokušao sam da povedem razgovor sa G. o budućnosti i o
    našem radu. Hteo sam da shvatim šta je on želeo za nas.
        — Događaji su protiv nas, — rekao sam. — Jasno je do sa­
    da da se u sred ovog masovnog ludila ne može raditi. —
        — Samo sada je i moguće, — odgovorio je G., — a događaji
    nisu protiv nas. Samo se kreću prebrzo. U tome je jedina nevo­
    lja. Sačekaj 5 godina i sam ćeš videti kako ono što je danas pre­
    preka postaje korisno za nas. — Nisam razumeo šta je G. ovim
    mislio.  Ni  posle  5,  ni  nakon  15  godina  nije mi  postalo
    jasnije.  Posmatrajući  sa  tačke gledišta  »činjenica«,  bilo je  teško
    zamisliti kako  bi  nam  događaji  mogli  pomoći  koji  su u obliku
    »građanskog rata«, »obustava«, epidemija, gladi, cele Rusije ko­
    ja je postala jedan  divljak, pa  beskrajno  laganje evropskih poli­
    tičara  kao  i  opšta  kriza  koja  je  nesumnjivo  bila  rezultat  tog
    laganja.
        A ako ne posmatramo sa tačke gledišta »činjenica« već ezo­
    teričnih principa, tada je ono što je G. govorio postajalo razum­
    ljivije.
        Zbog čega se ove ideje nisu pojavile ranije?  Zbog čega one
    nisu  došle  onda  kada je  Rusija  postojala  i  kada je  Evropa  bilo
    udobno i prijatno mesto  »vani«?  Tu je verovatno ležalo  rešenje
    G. zagonetne primedbe. Zašto te ideje nisu postojale? Možda baš
    zbog  toga  što  se  one  i  mogu  pojaviti  u  vreme  kada je  pažnja
    većine usmerena u sasvim drugom pravcu i kada te ideje mogu
    dostići samo oni koji ih traže.  Bio sam u pravu što se tiče tačke
    gledišta »činjenica«.  Ništa nam nije moglo biti veća prepreka od
    »događaja«. A istovremeno je moguće da su nam baš »događaji«
    pomogli da dođemo do onog do čega smo došli.
        Još jedan razgovor je ostao u mom sećanju, a vodili smo ga
    za  vreme  tog  putovanja.  U jednom  trenutku kada je  voz  dugo
    stajao u nekoj stanici, a naši saputnici šetali peronom, postavio
    sam pitanje G. na koje sam nisam imao odgovor. Bilo je to o po-
    deli sebe na  'Ja' i  'Ouspensky',  kako čovek može ojačati oseća-
    nje  'Ja'  i  njegovu aktivnost  takođe?
        — Ništa ti tu ne možeš da učiniš, — rekao je G. — To tre­
    ba da dođe kao rezultat SVIH tvojih napora. Uzmi na primer se­
    be.  Do  sada bi  trebalo da zasigurno osećaš svoje  'Ja'.  Pokušaj
    da upitaš sebe osećaš li razliku ili ne. —
   406   407   408   409   410   411   412   413   414   415   416