Page 369 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Razvijajući deo organskog života je čovečanstvo.
Čovečanstvo takode ima svoj razvojni deo ali o tome ćemo ka­
snije; u međuvremenu ćemo posmatrati čovečanstvo kao celinu.
Ako se čovečanstvo ne razvija to znači da će se evolucija organ­
skog života zaustaviti a to će prouzrokovati zaustavljanje razvo­
ja zraka stvaranja. Istovremeno, ako čovečanstvo prestane da se
razvija, ono postaje beskorisno za ciljeve za koje je i stvoreno i
kao takvo se može uništiti. Na taj način prestanak evolucije može
značiti uništenje čovečanstva.
— Mi nemamo nikakvih pokazatelja koji bi nam omogućili
da kažemo u kom periodu planetarne evolucije mi postojimo i
da li Mesec i Zemlja imaju vremena da čekaju odgovarajuću evo­
luciju organskog života ili ne. Međutim, ljudi koji znaju imaju
tačnu informaciju o tome, to jest, oni bi mogli znati na kom mo­
gućem stadijumu evolucije je Zemlja, Mesec i čovečanstvo. Mi
to ne možemo znati ali treba da imamo na umu da broj mogućno­
sti nikada nije beskonačan.
— Istovremeno, proučavajući život čovečanstva, onakvog
kakvo ga mi znamo istorijski, treba da shvatimo da se čovečan­
stvo kreće u krugu. U jednom veku uništi sve što je stvorilo u
prethodnom i napredak mehaničkih stvari prošlih stotinu godi­
na se nastavlja po cenu gubljenja mnogih drugih stvari koje su
za njega možda mnogo važnije. Uopšteno govoreći, postoje svi
dobri razlozi da mislimo daje čovečanstvo na mrtvoj tački a oda­
tle je prav put ka padu i degeneraciji. Mrtva tačka znači, da se
proces uravnotežio. Pojava bilo kakvog kvaliteta, trenutno stva­
ra pojavu druge vrste kvaliteta koja joj se suprotstavlja. Rast
znanja u jednom domenu stvara rast neznanja u drugom; profi­
njenost s jedne strane stvara vulgarnost s druge strane; sloboda
na jednoj a ropstvo na drugoj strani; nestanak sujeverja na jed­
noj strani stvara razvoj na drugoj; i tako dalje.
— Ako bismo sada prizvali zakon oktava, videćemo da se
uravnoteženi proces nastavlja u jednom pravcu i da se ne može
izmeniti u bilo kom željenom trenutku. Menjati se i postavljati
na novi put, može samo na određenim 'raskršćima'. Između
'raskršća' se ne može ništa učiniti. Istovremeno, ako proces
prođe pored 'raskršća' i ništa se ne dogodi, ništa ne bude uči­
njeno, tada se ništa kasnije ne može učiniti i proces nastavlja da