Page 184 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Ovo je veoma ozbiljan trenutak u radu. Čovek koji izgubi
pravac u ovom trenutku nikada ga više neće pronaći. Mora se
imati na umu da čovek takav kakav je ne poseduje način da ra­
zluči 'Ja' i 'Ouspensky' u sebi. Čak i ako pokušava, lagaće sa­
mom sebi i izmišljaće stvari, tako da nikada neće biti u stanju da
vidi samog sebe kakav je zaista. Jedna stvar mora biti jasna, da
čovek nikada ne može videti sebe bez pomoći spolja.
Da biste shvatili razloge za ovo morate se setiti mnogo to­
ga što je ranije rečeno. Kao što smo rekli samo-posmatranje do­
vodi čoveka da shvati činjenicu da se on ne seća sebe. Osnovna
karakteristika njegovog bića je činjenica da se on ne može setiti
sebe i ona uzrokuje sve u njemu. Nesposobnost sećanja sebe
očituje se na mnogo načina. Čovek se ne seća svojih odluka, ne
seća se obećanja koja je dao sebi, ne seća se šta je rekao ili osećao
pre mesec dana, pre nedelju dana ili čak pre jednog sata. On za­
počinje neki posao i posle izvesnog vremena ne seća se ZAŠTO
ga je započeo. Naročito kada je u pitanju rad na sebi. Čovek se
seća svog obećanja drugoj osobi samo uz pomoć veštačkih aso­
cijacija koje su UVASPITANE u njega, a one su opet povezane
sa pojmovima koji su takode veštački stvoreni, 'čast', 'iskre­
nost', 'dužnost', i tako dalje. Govoreći uopšteno može se reći
da ako se čovek seti jedne stvari on zaboravi 10 drugih koje
bi bile mnogo važnije da ih se seti. Čovek naročito lako zaborav­
lja ono što se odnosi na njega, te 'mentalne slike' samog sebe
koje je možda već snimio.
Sve to lišava čovekova viđenja i mišljenja neke stabilnosti
i tačnosti. Čovek se ne seća o čemu je mislio ili šta je rekao; i ne
seća se KAKO je mislio ili KAKO je govorio.
Ovo je pak povezano sa jednom od osnovnih karakteristi­
ka čovekovog stava prema samom sebi i prema okolini. To znači,
da postoji stalno 'poistovećenje' sa onim što mu je trenutno zao­
kupilo pažnju, njegove misli ili želje, i njegovu maštu.
'Poistovećenje' je tako uobičajen kvalitet da je veoma
teško izdvojiti ga od svega ostalog, a u svrhu posmatranja. Čovek
se sve vreme poistovećuje, samo se predmet poistovećenja me-
nja.
Čovek se poistovećuje sa malim problemima sa kojima se
suočava i sasvim zaboravlja velike ciljeve sa kojima je započeo