Page 187 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 187

Sve ovo i još mnogo toga je samo oblik poistovećenja. Ta­
     kav stav se zasniva na  'zahtevima'.  Unutar sebe čovek  'zahteva'
     da svako treba da vidi kako je on izuzetan i da svi treba sve vre-
     me da mu ukazuju poštovanje,  divljenje njegovom intelektu, le-
     poti,  pameti,  duhovitosti,  originalnosti  i  svim  ostalim
     kvalitetima koje poseduje.  Zahtevi  opet bivaju zasnovani na  sa­
     svim fantastičnim pojmovima o samom sebi što se  veoma često
     dešava i sa ljudima sasvim skromnog izgleda.  Razni pisci, glum­
     ci, muzičari, umetnici i političari, na primer, su skoro bez izu­
     zetka bolesni  ljudi.  Od  čega?  Pre  svega od  izuzetnog  mišljenja
     o sebi,  potom od  zahteva i na kraju od  uvažavanja,  a to znači,
     da su spremni i pripravni unapred da se uvrede na nedostatak ra-
     zumevanja  i  divljenja.
          Postoji još jedan  oblik  uvažavanja  koji  može  crpsti  čove-
     kovu  energiju.  Ovaj  oblik počinje u  trenutku kada  čovek poči­
     nje  da  misli  da  on  NE  UVAŽAVA  DOVOLJNO  DRUGU
     OSOBU, da je ta druga osoba uvređena jer je on ne uvažava do­
     voljno. On počinje da misli da o toj drugoj osobi ne misli dovolj­
     no dobro, da ne obraća dovoljno pažnje na nju, da mu se ne daje
     dovoljno.  Sve ovo je jednostavno  slabost.  Ljudi  se  plaše jedni
     drugih. Međutim ovo može daleko da odvede. Video sam mno­
     go  takvih  slučajeva.  Na  ovaj  način  čovek  može  izgibiti  ravno­
     težu,  ako  ju  je  uopšte  imao,  i  počeće  da  se  ponaša  sasvim
     besmisleno. Ljuti se na samog sebe i oseća da je to glupo, ali ne
     može da se zaustavi,  a sve što je ovde potrebno je  'ne uvažava­
     ti'.
          Isti je slučaj, možda još malo gori, kada čovek prema svom
     mišljenju smatra da 'treba' da učini nešto, a zapravo ne treba to
     da čini nikako.  'Treba'  ili  'ne treba' je isto  tako teška stvar,  to
    jest,  teško je shvatiti kada čovek stvarno  'treba'  a kada  'ne tre­
     ba'. Ovome se može prići samo sa tačke 'cilja'.  Kada čovek ima
     cilj onda 'treba'  da čini samo ono što vodi njegovom cilju a  'ne
     treba'  da čini ništa što ga sprečava da se kreće prema njegovom
     cilju.
         Kao  što  sam  već  rekao,  ljudi  veoma  često  misle  da  ako
     počnu borbu sa uvažavanjem samih sebe da će ih to učiniti  'nei­
     skrenima' i plaše se toga jer smatraju da će time nešto izgubiti,
     možda deo sebe.  U ovom slučaju dešava se ista  stvar kao i  kod
   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192