Page 180 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

dešavati samo u tami. Čak i bleda svetlost svesti bila bi dovolj­
na da sasvim izmeni karakter procesa, a neke u potpunosti one­
mogućuje. Naši unutrašnji psiho procesi (naša unutrašnja
alhemija) imaju mnogo zajedničkog sa tim hemijskim procesima
u kojima svetlo menja karakter procesa i podležu analognim za­
konima.

Kada čovek shvati potrebu ne samo za samo-proučavanjem
i samo-posmatranjem, već i za radom na sebi u svrhu menjanja
samog sebe, karakter njegovih samo-posmatranja se mora me-
njati. Do sada je proučavao detalje rada centara, pokušavajući
da registruje ovaj ili onaj fenomen, da bude nepristrasni svedok.
Proučio je rad mašine. Sada mora početi da vidi sebe, to jest, da
vidi, ne izdvojene detalje, ne rad malih točkova i poluga, već da
vidi sve skupa kao celinu — celog sebe onako kako ga drugi vi­
de.
U tu svrhu čovek mora naučiti da snima, da se tako izra­
zim, 'mentalne slike' samog sebe u različitim trenucima svog
života i u različitim emocionalnim stanjima: a ne slike detalja,
već slike celine onako kako ju je on video. Drugim rečima ove
slike treba da sadrže u isto vreme sve što čovek može videti u se­
bi u datom trenutku. Emocije, raspoloženja, misli, osećanja, po­
ložaje, pokrete, tonove u glasu, izraze lica, i tako dalje. Ako
čovek uspe u sakupljanju iteresantnih trenutaka za ove slike, veo­
ma će brzo sakupiti ceo album slika samog sebe, koje zajedno
mogu da mu prikažu sasvim jasno koje on. Međutim nije baš la­
ko naučiti kako se snimaju ove fotografije i to u najinteresantni­
jim i karakterističnim trenucima, kako uhvatiti karakterističan
položaj, karakterističan izraz lica, karakteristične emocije i ka­
rakteristične misli. Ako su slike snimljene zadovoljavajuće i ako
ih ima dosta, čovek će videti da je ono što je mislio o sebi i
sa čim je živeo iz godine u godinu, veoma daleko od istine.
Umesto čoveka kakav je pretpostavljao da je, videće sa­
svim drugačijeg. Taj 'drugi' čovek je on sam a istovremeno i ni­
je. To je on kakvog ga drugi ljudi znaju, kakvog on sebe zamišlja
i kakvim se pojavljuje kroz razne radnje, reči, i tako dalje; ali
ne sasvim onakav kakav je u stvari. Jer sam čovek zna da posto­
ji mnogo toga što je nerealno, izmišljeno i veštačko u tom dru-