Page 188 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

pokušaja borbe protiv izražavanja neprijatnih emocija. Jedina ra­
zlika je da se čovek u jednom slučaju bori sa spoljašnjim
izražavanjima emocija a u drugom slučaju sa unutrašnjim očito­
vanjem možda istih emocija.
Strah od gubljenja iskrenosti je naravno samo-obmana,
jedna od onih formula na kojima se zasnivaju ljudske slabosti.
Čovek se ne može osloboditi poistovećenja i uvažavanja unutar
sebe i ne može a da ne izražava svoje neprijatne emocije, iz pro­
stog razloga što je slab. Poistovećenje, uvažavanje, izražavanje
neprijatnih emocija su očitovanja njegovih slabosti, nesposob­
nosti i nemogućnosti da kontroliše samog sebe. A nepostojanje
želje da prizna sebi sopstvene slabosti on naziva 'iskrenošću' ili
'časnošću', i govori sebi kako ne želi da se bori protiv iskreno­
sti, a ustvari nije sposoban da se bori protiv svojih slabosti.
Iskrenost i časnost u stvarnosti su sasvim nešto drugo. Ono
što čovek naziva 'iskrenošću' u ovom slučaju je samo neposto­
janje želje da se obuzda. Negde duboko u sebi čovek je svestan
toga. Ali laže sebe kada kaže da ne želi da izgubi iskrenost.

Do sada sam govorio o unutrašnjem uvažavanju. Moguće
je dati još mnogo primera. Međutim vi to morate sami učiniti,
to jest, morate tražiti primere u vašim posmatranjima samih se­
be i drugih oko vas.
Suprotno unutrašnjem uvažavanju je spoljašnje uvažava­
nje a ono bi delimično bilo sredstvo za borbu protiv unutrašnjeg
uvažavanja. Spoljašnje uvažavanje se zasniva na sasvim dru­
gačijem odnosu između ljudi, od unutrašnjeg uvažavanja. To je
privikavanje na ljude, na njihovo razumevanje na njihove zah-
teve. Uvažavajući spolja, čovek čim ono što olakšava življenje
drugih ljudi i njega samog. Spoljašnje uvažavanje zahteva zna­
nje o ljudima, razumevanje za njihov ukus, navike i predrasude.
Istovremeno spoljašnje uvažavanje zahteva veliku moć nad sa­
mim sobom, jaku kontrolu samog sebe. Često čovek ISKRENO
želi da izrazi i pokaže na neki način drugom čoveku šta zaista
misli i oseća o njemu. Ako je slab on će naravno popustiti toj
svojoj želji i nakon toga će opravdati sebe govoreći da nije želeo
da laže i da se pretvara, da je želeo da bude iskren. Zatim ubedi
sebe kako je to zapravo greška onog drugog čoveka. On je zbi-