Page 176 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 176
Da bi se razumela razlika između stanja svesti, vratimo se
na prvo stanje svesti, spavanje. To je u potpunosti subjektivno
stanje svesti. Čovek je uronjen u snove, i nije važno da li ih pam
ti ili ne. Čak iako ga dodirnu neki stvarni utisci, kao što su zvu
i, glasovi, toplota, hladnoća, osećaj sopstvenog tela, oni samo
bude u njemu fantastične subjektivne slike. Tada se čovek budi.
Na prvi pogled to je sasvim drugačije stanje svesti. On se može
pokretati, može govoriti sa drugim ljudima, može unapred pro
računavati, može videti opasnost i izbeći je, i tako dalje. Sa ra
zlogom se može reći da je u boljem položaju nego kad spava. Ali
ako odemo malo dublje u stvari, ako pogledamo u njegov unu
trašnji svet, u njegove misli, u uzroke njegovih akcija, videćemo
da je u skoro istom stanju kao kada spava. Još je i gore, jer u
spavanju je pasivan, to jest, ne može ništa činiti. U budnom sta
nju međutim, on sve vreme može nešto činiti a rezultati svih nje
govih akcija će se reflektovati na njemu ili na onima oko njega.
A ON SE IPAK NE SEĆA SEBE. On je mašina, sve mu se
DEŠAVA. On ne može zaustaviti tok svojih misli, ne može kon-
trolisati svoju maštu, svoje emocije, svoju pažnju. On živi u sub
jektivnom svetu 'Ja volim', 'Ja ne volim', 'Dopada mi se', 'Ne
dopada mi se', 'Ja želim', 'Ja ne želim', a to znači, ono što on
misli da želi ili ono što misli da ne želi. On ne vidi stvarni svet.
Stvarni svet je skriven od njega zidom mašte. ON ŽIVI SPAVA
JUĆI. On spava. Ono što se zove 'čista svest' je spavanje i to
mnogo opasnije spavanje od onog noću u krevetu.
Uzmimo neki događaj iz života čovečanstva. Na primer,
rat. U ovom trenutku vodi se rat. Šta to označava? To znači da
nekoliko miliona uspavanih ljudi pokušava da uništi nekoliko
miliona drugih uspavanih ljudi. Oni to naravno ne bi činili da su
probuđeni. Sve što se dešava je zbog te uspavanosti.
Oba stanja svesti, spavanje i probuđenst su podjednako
subjektivni. Samo počevši da se SEĆA SEBE čovek se može pro
buditi. Tada ceo okružujući život za njega dobija drugačiji aspekt
i drugačije značenje. On vidi da je to ŽIVOT USPAVANIH
LJUDI, život u snu. Sve što ljudi govore, sve što rade, oni kažu
i čine u snu. Sve je to bez ikakve vrednosti. U stvarnosti, samo
buđenje i ono što vodi buđenju, ima vrednosti.