Page 176 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 176

Da bi se razumela razlika između stanja svesti, vratimo se
    na prvo stanje svesti,  spavanje.  To je u potpunosti  subjektivno
    stanje svesti. Čovek je uronjen u snove, i nije važno da li ih pam­
    ti ili ne. Čak iako ga dodirnu neki stvarni utisci, kao što su zvu­
    ­i, glasovi, toplota, hladnoća, osećaj sopstvenog tela, oni samo
    bude u njemu fantastične subjektivne slike.  Tada se čovek budi.
    Na prvi pogled to je sasvim drugačije stanje svesti. On se može
    pokretati, može govoriti sa drugim ljudima, može unapred pro­
    računavati, može videti opasnost i izbeći je, i tako dalje. Sa ra­
    zlogom se može reći da je u boljem položaju nego kad spava. Ali
    ako odemo malo dublje u stvari, ako pogledamo u njegov unu­
    trašnji svet, u njegove misli, u uzroke njegovih akcija, videćemo
    da je u  skoro  istom  stanju  kao kada  spava.  Još je i  gore, jer u
    spavanju je pasivan, to jest, ne može ništa činiti. U budnom sta­
    nju međutim, on sve vreme može nešto činiti a rezultati svih nje­
    govih akcija će se reflektovati na njemu ili na onima oko njega.
    A  ON  SE  IPAK  NE  SEĆA  SEBE.  On je mašina,  sve  mu  se
    DEŠAVA. On ne može zaustaviti tok svojih misli, ne može kon-
    trolisati svoju maštu, svoje emocije, svoju pažnju. On živi u sub­
   jektivnom svetu 'Ja volim',  'Ja ne volim',  'Dopada mi se', 'Ne
    dopada mi se',  'Ja želim',  'Ja ne želim', a to znači, ono što on
    misli da želi ili ono što misli da ne želi. On ne vidi stvarni svet.
    Stvarni svet je skriven od njega zidom mašte. ON ŽIVI SPAVA­
   JUĆI.  On spava.  Ono  što se zove  'čista  svest' je  spavanje i  to
    mnogo opasnije spavanje od onog noću u krevetu.
        Uzmimo neki događaj iz života čovečanstva.  Na primer,
    rat. U ovom trenutku vodi se rat. Šta to označava? To znači da
    nekoliko  miliona  uspavanih  ljudi  pokušava  da uništi  nekoliko
    miliona drugih uspavanih ljudi. Oni to naravno ne bi činili da su
    probuđeni. Sve što se dešava je zbog te uspavanosti.
        Oba  stanja  svesti,  spavanje  i  probuđenst  su  podjednako
    subjektivni. Samo počevši da se SEĆA SEBE čovek se može pro­
    buditi. Tada ceo okružujući život za njega dobija drugačiji aspekt
    i  drugačije  značenje.  On  vidi  da je  to  ŽIVOT  USPAVANIH
    LJUDI, život u snu. Sve što ljudi govore, sve što rade, oni kažu
    i čine u snu. Sve je to bez ikakve vrednosti. U stvarnosti, samo
    buđenje i ono što vodi buđenju, ima vrednosti.
   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181