Page 134 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 134

Uopšteno  govoreći,  može  se  reći  da  funkcija  mišljenja
    uvek radi pomoću uporedivanja.  Intelektualni zaključci su uvek
    rezultat poređenja dva ili  više utisaka.
         Oset  i  osećaj  ne  rezonuju,  ne  porede,  oni  jednostavno
    određuju dati utisak na osnovu njegovih aspekata, po tome da li
    je  prijatan  ili  neprijatan  u jednom  ili  drugom  smislu,  po  boji,
    ukusu ili mirisu. Štaviše, OSETI mogu biti neodređeni, ni topli
    ni hladni, ni prijatni ni neprijatni:  'beli papir',  'crvena olovka'.
    U  odnosu  na belo  ili  crveno  nema ničeg  prijatnog  ili  neprijat­
    nog. U  svakom slučaju ne mora biti ničeg prijatnog ili neprijat­
    nog vezanog za bilo koju boju.  Ti oseti,  takozvanih  '5  čula', i
    ostali, kao što je osećaj toplote, hladnoće, i tako dalje, su instin­
    ktivni.  Funkcije osećaja ili  emocija su uvek ili prijatne ili nepri­
    jatne; neodređene emocije ne postoje.
         Poteškoće  u  razlučivanju  između  funkcija  povećavaju  se
    činjenicom da  se  ljudi  veoma  razlikuju među sobom,  u načinu
    kako osećaju svoje funkcije. To je ono što obično ne razumemo.
    Smatramo da su ljudi mnogo sličniji nego što oni to jesu. U stvar­
    nosti,  između njih postoje velike razlike u oblicima i metodama
    njihove percepcije.  Neki primaju preko uma, neki osećanjima a
    neki  osetima.  Veoma je  teško,  skoro  nemoguće,  ljudima  ra­
    zličitih kategorija i različitih načina percepcije da razumeju jed­
    ni druge, jer oni jednu te istu stvar nazivaju različitim imenima,
    a različite stvari istim imenima. Osim ovih, moguće su još raz­
    norazne druge kombinacije. Jedan čovek prima mislima i oseti­
    ma, drugi mislima i osećanjima, i tako dalje. Jedan ili drugi način
    percepcije se odmah povezuje sa jednom ili drugom  vrstom re­
    akcija na spoljašnje događaje.  Rezultat  ovih razlika u  percepciji
    i  reakciji  na  spoljašnje  događaje  izražava  se  pre  svega  činjeni­
    com da ljudi ne razumeju jedni druge, i drugo, činjenicom da ne
    razumeju  sebe.  Veoma često  čovek  svoje misli  ili  intelektualna
    opažanja  naziva  osećanjima,  svoja  osećanja  naziva  mislima,  a
    svoje  osete  naziva  osećanjima.  Ovo  poslednje je  najuobičajeni­
    je.  Ako dvoje ljudi primaju istu stvar različito,  možemo reći da
    je jedan prima  osećanjima a drugi osetima — oni se  mogu ceo
    život objašnjavati  oko  toga i da  nikada ne  shvate u  čemu je  ra­
    zlika njihovih stavova o datom predmetu. Ustvari, jedan vidi je­
    dan aspekt toga, a drugi vidi drugačiji aspekt.
   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139