Page 130 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

ve se ne može baciti na ljude. Rat je posledica kosmičkih sila,
planetarnih uticaja. Ali u ljudima ne postoji ni najmanji otpor
protiv tih uticaja, a ne može ga ni biti, jer su ljudi robovi. Da su
oni LJUDI i sposobni da 'čine', bili bi u stanju da pruže otpor
tim uticajima i da se uzdrže od ubijanja jedni drugih.
- Valjda ipak mogu učiniti nešto oni koji to shvataju? re­
kao je čovek koji je i postavio pitanje o ratu. Ako dovoljan broj
ljudi dođe do konačnog zaključka da ne treba da bude rata, zar
oni ne mogu uticati na druge?
- Oni koji ne vole ratove su pokušavali da to učine skoro od
početka stvaranja sveta, rekao je G. A ipak nije bilo takvog ra­
ta kao što je ovaj sada. Ratovi se ne smanjuju, oni su u porastu i
ne mogu biti zaustavljeni uobičajenim načinima. Sve te teorije o
univerzalnom miru, o mirovnim konferencijama, su opet lenjost
i licemerje. Ljudi ne žele da razmišljaju o sebi, ne žele da rade
na sebi, već razmišljaju o tome kako da nateraju druge ljude da
čine ono što oni hoće. Ako bi se dovoljan broj ljudi koji žele da
zaustave rat, zaista okupili, oni bi pre svega počeli da vode rat
protiv onih koji se ne slažu sa njima. Isto tako je sigurno da bi
oni ratovali protiv ljudi koji isto tako žele da zaustave rat ali
možda na neki drugi način. I tako bi se borili. Ljudi su ono što
jesu i ne mogu biti drugačiji. Ima mnogo uzroka ratu, a koji su
nam nepoznati. Neki su u ljudima a neki opet izvan njih. Mora
se početi sa uzrokom koji je u samom čoveku. Kako se može
osloboditi spoljašnjih uticaja jakih kosmičkih sila kada je rob
svega što ga okružuje? On je pod kontrolom svega oko njega.
Ako se oslobodi stvari tada postaje slobodan od planetarnih uti­
caja.
Sloboda, oslobođenje, to mora biti čovečiji cilj. Postati
slobodan, osloboditi se ropstva: tome bi čovek trebalo da teži
kada barem malo ostane svestan svog položaja. Za njega ne po­
stoji ništa drugo, ništa drugo nije moguće dok god je rob i spo-
lja i iznutra. Međutim on ne može prestati da bude rob spolja
dok god ostaje rob iznutra. Stoga, da bi postao slobodan, čovek
mora postići unutrašnju slobodu.
Prvi razlog za čovečje unutrašnje ropstvo je njegovo nez­
nanje, i pre svega, neznanje o samom sebi. Bez samo-saznanja,
bez razumevanja rada i funkcija mašine, čovek se ne može oslo-