Page 139 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 139
tanja da ponavljaju sebi, da se održavaju u životu, ili da ponovo
stvaraju iskustva, i prijatna i neprijatna, koja su ranije proživlje
na ili 'maštana'. Snivanje o nepriličnim, morbidnim stvarima,
veoma je kratakteristično za neuravnoteženo stanje ljudske
mašine. Najzad, snivanje se može razumeti kada je o prijatnim
stvarima i za to se može pronaći logično opravdanje. Snivanje o
neprijatnim stvarima je kompletna besmislica. A ipak devet de
setina svog života, mnogo ljudi snivanju bolne snove o ne
srećama koje bi mogle da pogode njihove porodice ili njih same,
o bolestima koje će možda dobiti i patnjama koje će trpeti. Mašta
i snivanje su momenti pogrešnog rada centra mišljenja.
Posmatranje aktivnosti maštanja i snivanja oblikuje veo
ma važan deo samo-proučavanja.
Sledeći predmet samo-posmatranja treba da budu navike.
Svaki odrastao čovek sadrži veliki broj navika, iako ih često ni
je ni svestan, čak odbija da ima ikakve navike. To ne postoji.
Sva 3 centra su puni navika i čovek nikada ne može da upozna
sebe ako ne prouči sve svoje navike. Posmatranje i proučavanje
navika je naročito težak posao jer da bi ih video i 'snimio', čovek
mora bežati od njih, osloboditi ih se, pa čak i za trenutak. Do
god čovekom vlada određena navika on je ne posmatra, ali pri
prvom pokušaju, ma kako bio slab, da se bori protiv nje, oseća
je i primećuje je. Stoga, da bi se posmatrale i proučavale navi
ke, čovek se mora boriti protiv njih. To otvara praktičan metod
samo-posmatranja. Već je ranije rečeno da čovek ne može ništa
promeniti u sebi, da može samo posmatrati i 'snimati'. To je isti
na. Ali takođe je istina da čovek ne može ništa posmatrati i sni
mati ako ne pokuša da se bori sa sobom, a to znači, sa svojim
navikama. Ova borba ne donosi direktne rezultate, što će reći,
ne vodi nikakvoj promeni, naročito nikakvoj konačnoj i trajnoj
izmeni. Međutim, to ukazuje o čemu se radi. Bez borbe čovek
nije u stanju da vidi od čega se sam sastoji. Borba sa malim na
vikama je veoma teška i dosadna, međutim bez nje samo-posma-
tranje nije moguće.
Čak i pri prvom pokušaju da se prouče elementarne aktiv
nosti centra za kretanje čovek nailazi na navike. Na primer,
čovek želi da prouči svoje pokrete, možda želi da prati svoj hod.
Međutim to mu nikada neće uspeti duže od jednog trenutka, ako