Page 69 - Milomir Marić - Deca Komunizma

kada su u pitanju moji ideali.“
Posle izdržane dve godine robije, u Beogradu je Marković nastavio s
partijskim radom, dok su rukovodstvo u međuvremenu preuzeli

„levičari“. Zakratko, na Trećem kongresu KPJ, 1926. godine, izabran je
za sekretara.
Uhapšen je ponovo u jesen 1927, a „levica“ je rukovodstvo Partije
premestila u Zagreb. Pred prvostepenim sudom grada Beograda
oslobođen je februara 1928. godine. Nije prošao uobičajenu policijsku
torturu i u partijskim krugovima zamerano mu je što je u svojoj odbrani

očitao moralnu lekciju zbog slabog držanja na policiji omladincima, koji
su s njim bili uhapšeni i koji su bili podvrgnuti najstrašnijem mučenju.
Opet je bio „smenjen“, ali ga je Kominterna pozvala u Moskvu na
konferenciju o jugoslovenskom pitanju. Uhapšen je 16. marta 1928.
godine u Gracu, s deset članova delegacije za Moskvu, i izručen

jugoslovenskoj policiji. Krnja konferencija u Moskvi usvojila je, posle
toga, čuveno „Otvoreno pismo članovima KPJ“.
Između stalnih hapšenja, Sima se nikad nije pasivizirao. U
Beogradu je na radničkoj čajanki u kafani Štibner dočekao francuskog
progresivnog pisca Anrija Barbisa. Zajedno sa Sretenom Stojanovićam,
Veselinom Maslešom, Otokarom Keršovanijem, Dragišom Vasićem i

drugima, učestvovao je na predavanjima u organizaciji studentskog
udruženja Progres, na kojima je često prisustvovalo i po 4.000 slušalaca i
na kojima su se slobodno čuli poklici „Živela Sovjetska Unija“ i „Slava
Lenjinu“. Hapšen je sredinom 1930, kao i 1932. godine, posle čega je
interniran.
Tokom šetnje u dvorištu zatvora Suda za zaštitu države u

Beogradu, psovao je uhapšene studente: „Šta vam je to trebalo? Lako
ćemo naći ljude da lepe plakate. Ne smemo rasipati inteligenciju. Vaše je
da marljivo učite, čitate i prevodite literaturu.“ Pričao im je kako je ranije
č
imao obi aj da svake subote ide peške na Avalu: „Kad se č ovek popne
na planinu i odozgo posmatra beskrajan vidik, njemu se u glavi mnoge
stvari razbistre i relativizuju. Nisu više onako guste, tvrde i isključive

đ
kao što su u sobi me u knjigama. Morate da razmišljate u prirodi. Kao
stari Grci!“
Jednom od tih studenata, Ðorđu Kostiću, ostalo je u sećanju kako
Sima nikad nije priznavao da je ekskomuniciran iz Partije. Smatrao je da
se tu jednostavno radi o nesporazumu. Staljin nije dobro shvatio njegov

stav o nacionalnom pitanju i Sima se nadao da ć e oti i u Moskvu i
ć
precizno mu ga objasniti.
Pošto su svi bili sluđeni Ajnštajnovom teorijom relativiteta,

69