Page 303 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 303

Bio sam levo krilo













                                    Rato Dugonjić je pre rata bio profesionalni fudbaler naročitog

                                driblinga, a decenijama, tada i posle, revolucionar najplemenitijeg
                                                                                                    kova.


                            to K akve ste alternative imali vi, predratni sarajevski omladinci?“


                                  „Studirao sam pravo i trebalo je da se zaposlim. Da sam
                                                   mogao
                                                                 se
                                                             da
                                uradio,
                                          ne
                                              bih
                                                                     slobodno
                                                                                            studiram
                                                                                     ć
                                                                                 kre em,
               obavljam partijske zadatke. Našao sam rešenje u klubu. I onda je lijepo                   i
               moglo    da  se  živi  od  fudbala.  U Slaviji   je,  istina,  bilo  teže,  svaki  put  sam
               morao da moljakam i nešto žicam, mada su premije bile solidne. Veliko
               olakšanje za vrijeme školovanja predstavljalo mi je to što studenti prava
               nisu morali da posjećuju predavanja. U Beograd sam išao samo na ispite.
               Kasnije, kad sam prešao u SAŠK, klub mi je plaćao stan i hranu.“
                     „Rado se sećate svojih fudbalskih dana, iako čak i danas fudbalere
               malo ko uzima ozbiljno?“
                                                                                       ć
                     „Ne   bih   se  baš  s  tobom    složio,  to  su  dobri   mladi i…      Imao    sam
               šesnaest    godina    kad   sam   debitovao     u  prvom     timu Slavije. Igrali smo
               protiv BSK-a u Beogradu. Bio sam lijevo krilo, brz i dobar tehničar. Imao
               sam naročiti dribling i dva-tri puta sam prešao Mikicu Arsenijevića, sve

               dok me nije prosto odnio. Pogledao me je odozgo pobjednički i rekao:
               ’Smirio   sam   te  za as,  mali!’  To  je  fudbal:  shvatio  sam   da  postoji   snaga   i
                                     č
               znanje kojima u tom trenutku nisam bio u stanju da se suprotstavim. A
               Slavija   je bila upravo poznata kao oštar tim. Govorilo se da smo
               grubijani, a igrali smo samo borbeno.“

                     „Niste sanjali o dresu reprezentacije?“
                     „Nije se moglo iz Sarajeva. Trebalo je preći u BSK ili Jugoslaviju, bez
               obzira na to što smo, kao uostalom i sada, imali veoma dobre igrače.
               Prestao sam mlad da igram, u 23. godini, jer me je policija stalno gonila.
               Prvo sam prešao u, takođe prvoligaški, SAŠK. Isključivo hrvatski klub.
               Bio sam jedini Srbin, pa su me u početku zagriženiji navijači smatrali




                                                          303
   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308