Page 303 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 303
Bio sam levo krilo
Rato Dugonjić je pre rata bio profesionalni fudbaler naročitog
driblinga, a decenijama, tada i posle, revolucionar najplemenitijeg
kova.
to K akve ste alternative imali vi, predratni sarajevski omladinci?“
„Studirao sam pravo i trebalo je da se zaposlim. Da sam
mogao
se
da
uradio,
ne
bih
slobodno
studiram
ć
kre em,
obavljam partijske zadatke. Našao sam rešenje u klubu. I onda je lijepo i
moglo da se živi od fudbala. U Slaviji je, istina, bilo teže, svaki put sam
morao da moljakam i nešto žicam, mada su premije bile solidne. Veliko
olakšanje za vrijeme školovanja predstavljalo mi je to što studenti prava
nisu morali da posjećuju predavanja. U Beograd sam išao samo na ispite.
Kasnije, kad sam prešao u SAŠK, klub mi je plaćao stan i hranu.“
„Rado se sećate svojih fudbalskih dana, iako čak i danas fudbalere
malo ko uzima ozbiljno?“
ć
„Ne bih se baš s tobom složio, to su dobri mladi i… Imao sam
šesnaest godina kad sam debitovao u prvom timu Slavije. Igrali smo
protiv BSK-a u Beogradu. Bio sam lijevo krilo, brz i dobar tehničar. Imao
sam naročiti dribling i dva-tri puta sam prešao Mikicu Arsenijevića, sve
dok me nije prosto odnio. Pogledao me je odozgo pobjednički i rekao:
’Smirio sam te za as, mali!’ To je fudbal: shvatio sam da postoji snaga i
č
znanje kojima u tom trenutku nisam bio u stanju da se suprotstavim. A
Slavija je bila upravo poznata kao oštar tim. Govorilo se da smo
grubijani, a igrali smo samo borbeno.“
„Niste sanjali o dresu reprezentacije?“
„Nije se moglo iz Sarajeva. Trebalo je preći u BSK ili Jugoslaviju, bez
obzira na to što smo, kao uostalom i sada, imali veoma dobre igrače.
Prestao sam mlad da igram, u 23. godini, jer me je policija stalno gonila.
Prvo sam prešao u, takođe prvoligaški, SAŠK. Isključivo hrvatski klub.
Bio sam jedini Srbin, pa su me u početku zagriženiji navijači smatrali
303