Page 298 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 298
Sukob je, da nastavim, doveo do istrage protiv srpskog biroa, posle
koje me je američka partija razrešila funkcije rukovodioca. Otišao sam u
Njujork i najpre radio u restoranu, a zatim u nekoliko fabrika. Na neki
način sam rehabilitovan 1942. godine. Za vreme boravka u Njujorku
učestvovao sam u formiranju Odbora za pomoć Jugoslaviji, a
organizovali smo i jednu antifašističku skupštinu.“
„Kad ste prvi put čuli za ustanak u Jugoslaviji?“
„Relativno brzo, ali štampa je pisala da ga vode četnici. U stvari,
odmah posle 27. marta 1941. godine, kad su neki američki komunisti
hteli da napadnu jugoslovensko raskidanje pakta sa Nemačkom, kao
englesko delo, uspeo sam da u partijski časopis Nju mesis proturim
članak u kome sam pozitivno ocenio puč u Beogradu.“
„Jeste li znali da vam je brat Ognjen streljan?“
„Prvih dana novembra 1941. neki naš emigrant s Kube poslao mi je
isečak iz Pavelićevog lista Hrvatski narod, u kome je bilo objavljeno
saopštenje o streljanju desetorice komunista, među kojima i Ognjena
Price. Tih dana smo u Njujorku održali antifašističku skupštinu, zajedno
sa građanskim političarima Šubašićem, Brankom Čubrilovićem i Mišom
Trifunovićem. Nisu se pominjali ni četnici, ni partizani: govorilo se o
opštenarodnom otporu u Jugoslaviji.
ć
Neko je Šubaši u rekao da sam dan ranije dobio vest da su mi
ustaše streljale brata. On mi je prišao i zbunjeno rekao: ’Pa, to je
ć
nemogu e. Sve komuniste smo pustili iz zatvora!’ A upravo on ih je
predao ustašama!“
„Kako ste saznali da je Tito vođa ustanka?“
„U nekim američkim novinama je izašao faksimil nemačke
poternice za Titom. Odmah sam ga prepoznao, iako se svašta pisalo. Da
je Rus, pa čak i žena.“
„Sarađivali ste sa političarima pod čijim ste režimom pre rata
tamnovali u Jugoslaviji. Mora da je to bila vrlo ’prijateljska saradnja’?“
„Pozvao sam, na primer, Mišu Trifunovića, nekadašnjeg
predsednika vlade, sa recepcije hotela Šeraton, da si e u restoran.
đ
đ
Me utim, on me je zamolio da se popnem kod njega u sobu: ’Izvini,
đ
sinko, ovde ne mogu da se sna em. Grad je veliki, ne znam jezik i
osećam se kao u kavezu’. Bogoljub Jevtić nije bio tako zbunjen i
bespomo an. Ponašao se vrlo sigurno, a moglo bi se re i i bahato. Ali
ć
ć
prihvatio je da sarađuje na zajedničkim akcijama. Tada se još računalo
da će vlada, na kraju, uspeti da pokret otpora stavi pod svoju komandu.
Najbolje i najbliže smo sarađivali sa Savom Kosanovićem.
U saradnji sa predstavnicima londonske vlade bilo je i komičnih
298