Page 297 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 297

neće slati rukovodeći kadar, jer ih je ionako već previše stradalo.“
                     „Putovali    ste  po  svetu   avionom,     imali   lažne   pasoše,   dobro   ste  se
               nosili. Ko je sve to plaćao?“

                     „Nismo     se  svi  ’dobro  nosili’.  Mi  ’sveži’  emigranti     nismo   se č ak  ni
               pristojno hranili. Izdržavala nas je Crvena pomoć. Jugoslovenska filijala
               dobijala je, naravno, dotacije od svoje centrale u Moskvi, ali je priličan
               deo novca dolazio i od priloga komunista i simpatizera u zemlji.
               Partijski fondovi su uglavnom popunjavani iz Moskve. Jedan od prvih
               Titovih koraka na čelu Partije bilo je njeno finansijsko osamostaljenje.

               Nije slučajno moj glavni zadatak u Americi bio prikupljanje pomoći od
               naših iseljenika.“
                     „Kakav je utisak na vas ostavila Amerika, tada prilično odsečena od
               ostalog sveta?“
                     „Naši emigranti, došli još krajem prošlog i početkom ovog stoleća,

               živeli su dosta izolovano. Postojala je nekakva hijerarhijska gradacija
               emigranata. Tek na njenom kraju bili su naši. Prve naše emigrante zvali
               su ’hanki’. Od ’Hungaria’: smatrali su ih Mađarima. Jedno od naših
               društava u Americi bilo je ’austrijsko’.
                     Kulturni život odvijao se oko crkava i svodio se na pevačka društva,
               koja su, sa suzama u očima, prizivala zvuke rodnog kraja.“

                     „Zašto ste došli u sukob sa američkom komunističkom partijom?“
                                                       đ
                     „Sukob    je  prvo  izbio   izme u    srpskog    i  slovena kog    biroa,   s  jedne
                                                                                  č
               strane, i hrvatskog, s druge. Pre toga, jugoslovenska sekcija je bila
                     č
               najja a   u  KP  Amerike.     Koliko   to  govori   o  našem    pokretu    u  emigraciji,
               toliko i o slabosti KP SAD. Sukob je izbio po različitim pitanjima. Posle
               su me optužili da sam pod uticajem nacionalističkih i šovinističkih

                   đ
               gra anskih      elemenata.    Da   sam    trockist  i  da  me   je  u  Ameriku    poslao
                       ć
               Gorki ,    koji  je  tada  bio  uhapšen    u  Moskvi,    a,  verovatno,    ve ć  i  mrtav.
               Veliki greh bilo je i to što u listu Slobodna reč, prilikom potpisivanja
               nemačko-sovjetskog pakta o nenapadanju, nisam govor Molotova
               objavio u celosti. I ne na prvoj, već na drugoj strani.
                     U početku nisam mogao da shvatim o čemu se radi. Kasnije sam

               video    da  iza  toga  stoji  politika  Kominterne,      koja  je  u  to  vreme  išla  na
               raspuštanje KPJ. Američka partija nas je 1939. obavestila da nam se
               prekidaju sve veze sa KPJ. Poslali su čak i čoveka koji je izvršio
               premetačinu u mom stanu i odneo dokumentaciju. Pre svega, sva Titova
               pisma.“

                     „Kako ste uopšte održavali vezu sa CK KPJ?“
                     „Poštom na neke konspirativne adrese, preko retkih kurira i preko
               američke partije.


                                                          297
   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302