Page 293 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 293

vreme mog života. Tito mi je pre rata imponovao što je duboko verovao
               da   je  rušenje   starog   i  stvaranje   novog    društva    stvar  ovog    pokolenja.
               Takoreći njen neposredni zadatak, a ne stvar nekih budućih pokolenja.

                     Da bi čovek nekuda krenuo, potrebna je i neka zabluda. Ispred sebe
               smo    imali   Sovjetski   Savez   i  koliko   god   je  tu  bilo  zabluda,   to  nam    je
               davalo snage. U tadašnjoj konstelaciji nadiranja fašizma, opredeljenje za
               SSSR značilo je stavljanje na stranu progresa.“
                     „Najve e     i  najplemenitije    stvari   u  prošlosti   ura ene     su č esto   iz
                              ć
                                                                                    đ
               zablude i neznanja?“
                                                                        đ
                     „Ništa   se  ne  može     baš  iz  neznanja.   Me utim,      desi  se  da   previše
               znanja sputava čoveka. Demobiliše se, ako zna baš sva iskušenja i zamke
               koje ga čekaju. Nije slučajno što nacionalne vođe obično nisu bili filozofi
               i intelektualci.“
                     „U vašoj knjizi uspomena Godine koje su prošle pročitao sam da ste se

               malo naljutili na Ðuru Ðakovića kad vam je rekao da ćete pokretu
               najbolje pomoći ako se skrasite i završite započeti pravni fakultet. Hteli
               ste da odmah budete profesionalni vojnik revolucije?“
                     „Nikad nisam imao građanskih                    ambicija. Dosta sam, kao
               gimnazijalac, slušao o profesionalnim revolucionarima u Rusiji i
               Nemačkoj, a u Bosni je još bio veoma prisutan zaverenički kult Mlade

               Bosne. Nacionalni revolt i pobuna protiv austrijske okupacije dobro su se
               uklapali u romantičarske i anarhoidne snove. Kod mog kuma stanovao
               je  jedno  vreme    Gavrilo   Princip.   Ostavio    je  neke  knjige,  me u    kojima    je
                                                                                          đ
               bila i jedna Bakunjinova, a na njihovim marginama ispisao je primedbe
               koje su jasno otkrivale pripadnost socijalističkim idejama. Kad je stariji
               brat   Ognjen,    još  za  vreme    Austrije,   ušao   u  pokret,    roditelji  mu   nisu

               mnogo zamerali: ’Dobro je – to je protiv Austrije’!“
                     „Kad ste prvi put sreli Tita?“
                     „Za razliku od mnogih koji se ’sećaju’ datuma, ja sa sigurnošću
               ništa  ne  mogu    da   kažem.   Jedno   vreme    sam   bio  otkomandovan        u  rad  u
               Sindikatu: pomagao sam Ivanu Krndelju u uređivanju Organizovanog
               radnika. Tu sam upoznao ceo partijski kadar, između ostalih verovatno i

               Tita. Dolazio je kao sekretar Saveza metalskih radnika.
                     Kad je početkom 1928. policija došla da ga uhapsi, skočio je kroz
               prozor    baš  pored    moje   kancelarije.    Posle  mnogo     godina,    pri ao   mi   je
                                                                                              č
               kako    je  tom    prilikom     pao    ispred    mesara,    u   kuhinju    restorana     u
               prizemlju, baš kad je ovaj digao sataru da seče meso.“

                     „Vi ste predložili da ide u rukovodstvo, u Beč?“
                     „Naprotiv,     nisam    se   slagao   s  tim   predlogom.      Održan     je  jedan
               sastanak, pošto je 1934. Tito izašao iz zatvora. Već                 je u Zagrebu bio


                                                          293
   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298