Page 296 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Ni danas niste promenili mišljenje: verujete da je bilo izlaza?“
„Pogrešno je govoriti o tom vremenu i Krleži sa današnjih pozicija.
Kao da su i onda glavne dileme bile: borba izme u staljinizma i
đ
antistaljinizma, a ne borba između fašizma i stremljenja naroda ka
slobodnijem i pravednijem društvu. Komunisti su videli izlaz u
totalnom revolucionarnom preokretu, koji jedino može otvoriti široke
drumove kulturi i slobodnom razvitku ljudske misli. Ne shvatajući to,
Krleža je ostao privlačni pobunjenik koji se plašio da izađe iz okvira
građanskog društva protiv koga se bunio.“

„Posle jedne provale 1935. otišli ste u Beč. Vratili ste se tek 1945.
godine?“
„Posle neuspelog pokušaja slovenačkih omladinaca da me prebace
preko granice, prebacili su me neki šverceri. U Pragu je bio zakazan
Plenum CK KPJ, ali je održan tek nešto kasnije u Beču. Zanimljivo je da

ć
se više ne se am koji su sve referati održani, niti o č emu smo
razgovarali, a da su mi u glavi ostale sasvim beznačajne stvari. Plenum
je održan u stanu neke frau Ane. Tu smo zano ili i dugo u no ć
ć
razgovarali. Članovi Politbiroa došli su po običaju malo kasnije. Ujutru
je Vladimir Ćopić iz male kožne futrole pompezno izvadio novi tehnički
pronalazak, električni aparat za brijanje, i obrijao se pred zadivljenim

članovima Centralnog komiteta. Tito je svima pokazivao neko zlatno
penkalo.
Nekoliko dana pre nego što je trebalo da krenem u Moskvu,
uhapšen sam u junu 1936. i u zatvoru ostao godinu dana. U bečkom
stanu Iva Mari a, pored doma ina i njegove žene, uhapšeni su još Boris
ć
ć
Kidrič, Karlo Hudomalj i Drago Marušić. Marić me je posle u Pragu
ubeđivao da nas je provalio Milan Gorkić, jer smo njegovi politički
protivnici. Navodno, bojao se konkurencije mlađih intelektualaca u
Partiji. Spavao sam u jednoj vikendici, van Praga, kad je u pola noći neko
počeo da lupa na vrata i viče: ’Otvaraj, policija!’ Bio je to Čolaković, koji
je stigao iz Pariza, gde je bio Politbiro. On nas je obavestio da je Gorki ć
pozvan u Moskvu i da se ne zna šta je s njim. Bilo je jasno da nešto nije u

redu. Negde smo pro itali da je uhapšena Gorki eva žena, direktor
ć
č
moskovskog Parka kulture. Zaključeno je da se partijski punkt u Pragu,
čiji sam ja bio rukovodilac, ukida i da se odatle svi povlačimo. U Pariz
sam otputovao avionom, s lažnim pasošem u džepu.
Na terminalu me je č ekao Ivan Krndelj. U šali je rekao: ’Ako me

izvedeš na večeru, reći ću ti gde ideš’. Kad sam rekao da mislim da idem
u Španiju, odgovorio je: ’Ideš negde gde je teže nego u Španiji!’ Kasnije,
na sastanku, Tito me je obavestio da idem u SAD i da se u Španiju više

296