Page 294 - Milomir Marić - Deca Komunizma

formiran Mesni komitet, koji je vršio funkciju i Pokrajinskog komiteta. S
Titom smo održavali vezu i dok je bio u Lepoglavi. Zvali smo ga Pepek,
č
đ
ali ve ć tada i – Tito. U to vreme je me u zagreba kim komunistima,
zbog brojnih provala, postojalo nepoverenje prema celom CK KPJ.
đ
Gorki ć me je nešto ranije obavestio da sam odre en za poverenika CK,
ali podozrenje je bilo toliko da neko vreme nisam smeo ni da kažem na
kakvom sam zadatku. Drugovi su na kraju prihvatili da održavaju veze
sa CK, ali samo jednosmerno: da primamo direktive i materijale, a da o
našem radu nikoga ne obaveštavamo.

Tito je trebalo da za dva-tri dana u Beču vidi može li se s postojećim
CK KPJ uopšte raditi. Nisam se s tim složio. Smatrao sam da ne treba
rizikovati Titovo hapšenje na granici, da bi proveo dva-tri dana u Beču, a
za to vreme nemoguće je ispitati pravo stanje među rukovodstvom.
Razume se, Tito se vratio ilegalno tek posle, možda, mesec dana. U

međuvremenu, stiglo je cirkularno pismo (prvo potpisano sa Tito), u
kome se od organizacija otprilike tražilo da uspostave normalne odnose
sa rukovodstvom, u koga treba imati puno poverenje.“
„Zagreba ki Mesni komitet pokušao je u to vreme i da na svoju
č
ruku smiri Miroslava Krležu, posle, po vašoj tadašnjoj oceni,
metafizičkog i idealističkog Predgovora Podravskim motivima?“

„Bilo je određeno da s njim razgovara jedan radnik, Franjo Kralj. Na
slede oj sednici, on je rekao da je misija bila neuspešna i sastanak je
ć
ukratko ovako opisao.
’Krleža me je uveo u raskošnu sobu s velikim, dubokim kožnim
foteljama. (U stvari, soba, koja je zaista imala kožne fotelje, nije bila
posebno raskošna, ali je Kralju, koji je stanovao u nekom sirotinjskom

stančiću negde u Trnju, izgledala kao vrhunac raskoši i bogatstva.)
Ponudio me je da sednem. Kada sam seo, utonuo sam u kožu i
jedva sam se video iz fotelje. (Kralj je bio sitan i mršav č ovek i, s
podšišanim crnim brčićima, mnogo je podsećao na Čarlija Čaplina.)
Kada sam mu izneo naš stav i rekao da Partija od njega zahteva da
prekine s polemikom, Krleža je – referisao nam je Kralj – skočio. Počeo je

da šeće ispred mene i sasuo mi celu bujicu reči, upirući prstom na mene.
Pred kraj lekcije, Krleža je rekao: ’I vi mi sad dolazite sa revolverom u
ruci! Hoćete da mi oduzmete slobodu izražavanja i odredite šta, kako i
kada da pišem!’ Na to sam mu ja rekao: ’Druže Krleža, pretresi me:
nemam ni škljoce!’“

„Onda ste vi otišli na pregovore s Krležom?“
„Pokušao sam da mu objasnim naš stav i podvučem štetnost ovakve
polemike za Partiju i njena nastojanja da se konsoliduje i pređe u akciju.

294