Page 294 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 294

formiran Mesni komitet, koji je vršio funkciju i Pokrajinskog komiteta. S
               Titom smo održavali vezu i dok je bio u Lepoglavi. Zvali smo ga Pepek,
                                                                                 č
                                                                   đ
               ali  ve ć  tada  i  –  Tito.  U  to  vreme   je  me u   zagreba kim      komunistima,
               zbog    brojnih    provala,    postojalo    nepoverenje      prema    celom    CK    KPJ.
                                                                             đ
               Gorki   ć  me  je  nešto  ranije  obavestio   da  sam   odre en    za  poverenika     CK,
               ali  podozrenje    je  bilo  toliko  da  neko  vreme   nisam    smeo   ni  da  kažem    na
               kakvom sam zadatku. Drugovi su na kraju prihvatili da održavaju veze
               sa  CK,   ali  samo  jednosmerno:      da  primamo     direktive   i  materijale,  a  da  o
               našem radu nikoga ne obaveštavamo.

                     Tito je trebalo da za dva-tri dana u Beču vidi može li se s postojećim
               CK   KPJ   uopšte    raditi.  Nisam   se  s  tim  složio.  Smatrao    sam   da  ne  treba
               rizikovati Titovo hapšenje na granici, da bi proveo dva-tri dana u Beču, a
               za to vreme nemoguće je ispitati pravo stanje među rukovodstvom.
                     Razume se, Tito se vratio ilegalno tek posle, možda, mesec dana. U

               međuvremenu, stiglo je cirkularno pismo (prvo potpisano sa Tito), u
               kome se od organizacija otprilike tražilo da uspostave normalne odnose
               sa rukovodstvom, u koga treba imati puno poverenje.“
                     „Zagreba ki      Mesni   komitet    pokušao     je  u  to  vreme   i  da  na  svoju
                                 č
               ruku smiri Miroslava Krležu, posle, po vašoj tadašnjoj oceni,
               metafizičkog i idealističkog Predgovora Podravskim motivima?“

                     „Bilo je određeno da s njim razgovara jedan radnik, Franjo Kralj. Na
               slede oj    sednici,  on   je  rekao  da   je  misija  bila  neuspešna     i  sastanak   je
                      ć
               ukratko ovako opisao.
                     ’Krleža me je uveo u raskošnu sobu s velikim, dubokim kožnim
               foteljama.    (U  stvari,   soba,  koja   je  zaista  imala   kožne    fotelje,  nije  bila
               posebno raskošna, ali je Kralju, koji je stanovao u nekom sirotinjskom

               stančiću negde u Trnju, izgledala kao vrhunac raskoši i bogatstva.)
                     Ponudio     me   je  da  sednem.    Kada    sam    seo,  utonuo    sam   u  kožu    i
               jedva    sam   se  video    iz  fotelje.  (Kralj  je  bio  sitan  i  mršav č ovek      i,  s
               podšišanim crnim brčićima, mnogo je podsećao na Čarlija Čaplina.)
                     Kada sam mu izneo naš stav i rekao da Partija od njega zahteva da
               prekine s polemikom, Krleža je – referisao nam je Kralj – skočio. Počeo je

               da šeće ispred mene i sasuo mi celu bujicu reči, upirući prstom na mene.
               Pred   kraj  lekcije,  Krleža   je  rekao:  ’I  vi  mi  sad  dolazite  sa  revolverom    u
               ruci! Hoćete da mi oduzmete slobodu izražavanja i odredite šta, kako i
               kada    da  pišem!’    Na   to  sam   mu   ja  rekao:  ’Druže    Krleža,   pretresi   me:
               nemam ni škljoce!’“

                     „Onda ste vi otišli na pregovore s Krležom?“
                     „Pokušao sam da mu objasnim naš stav i podvučem štetnost ovakve
               polemike za Partiju i njena nastojanja da se konsoliduje i pređe u akciju.


                                                          294
   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299