Page 289 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 289
Bio je partijski tehničar. Radio je na širenju literature i falsifikovanju
propusnica i dokumenata. Većina je iz Zagreba u partizane odlazila u
železničkim uniformama s malo nagaravljenim licem. Kad je došao i na
njega red za šumu, Ico Očak je krenuo prema Garešnici, gde je trebalo da
đ
č
se poveže sa Pavlom Gregori em. Me utim, po ela je ofanziva i
ć
preporučili su mu da se vrati u Zagreb. Sutradan su ga uhapsile ustaše,
ali je na intervenciju nekih uticajnijih rođaka pušten posle dva i po
meseca. Kraće vreme bio je borac u odredu Kljuka, da bi, zatim, preuzeo
tehničku grupu od dvanaest metalaca pri Glavnom štabu Hrvatske.
Primio ga je Vladimir Bakari ć i brzo je unapre en u komesara i
đ
upravnika naše fabrike oružja u Bijelim Potocima. Sa svojom grupom je
kraj Drežnice 15. oktobra 1943. naleteo na nemačke tenkove. U
neizbrisivom sećanju ostao mu je tenkista koji se cerekao i nije umeo da
puca. Sa četiri metra ga je zasuo snopom i zahvatio mu noge i ruke: da je
normalno pucao presekao bi ga. Kao jedinog preživelog, poneli su ga sa
sobom većnici Drugog zasedanja AVNOJ-a, koji su tuda naišli. Ruku mu
je amputirao poznanik iz Zagreba dr Josip Kajfež. U opticaju je bila
deviza: „Bolje dobra proteza, nego loša ruka!“
Prebačen je u Italiju na radno lečenje. U Kocanu je dobio specijalni
zadatak. Partizanima je prišao predratni ministar dr Josip Smodlaka i
trebalo ga je progresivno prevaspitati. Njegova prva pitanja su bila: „Ko
č
je Tito i da li je stvarno Rus?“ O ak ga je, koliko je znao i umeo,
ć
prosve ivao i ukratko mu objasnio osnove marksizma i koji su ciljevi i
zadaci Narodnog fronta i narodnooslobodilačkih odbora. Posle
oslobođenja, Ivan Očak je kao hrvatski kadar bio načelnik personalnog
odeljenja Ministarstva saobraćaja.
Zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo i na drugu godišnjicu
svog ranjavanja, 15. oktobra 1945, otišao je u Moskvu. Na lečenju je ostao
tri i po godine.
Njegova nova dopunjena biografija objavljena je četvrtog decembra
1949. u Vjesniku pod naslovom Ustaški lik informbirovskog heroja. Obe
biografije Ivanu Očaku izuzetno su dobro poznate. Jednu je proživeo, a
drugu je ko zna po koliko puta pro itao u novinama. Teško je re i koja
č
ć
mu je nanela teže posledice.
č
U Vjesniku je pisalo kako je Ivan O ak vrlo rano postao frankovac i
da je sanjao o stvaranju velike hrvatske države u kojoj je sebe zamišljao
„vođom“! Citirana je najverovatnija iznuđena izjava funkcionera
državne sigurnosti Dragutina Očaka koji je kao glavne karakterne
osobine svoga brata naveo kukavičluk, špekulativni duh, preteranu
ambiciju, karijerizam i uobraženost u svojoj „veličini“. Vjesnik dalje
289