Page 288 - Milomir Marić - Deca Komunizma

nas je Staljinova politika dugo bila najviši mogući opštečovečanski
zakon i nedostižni ideal. S njegovim imenom se na usnama umiralo i u
našoj Narodnooslobodilačkoj borbi.“

„Da li je boljševizacija Partije značila i gušenje unutrašnje partijske
demokratije i da li su besomučne frakcijske borbe bile baš izraz
demokratije?“
„Postoji divna Lenjinova misao: ’Da nije bilo frakcijskih borbi,
nikada ne bismo došli do istine!’ Treba otkriti prirodu tih borbi. Da li su
one bile borba za vlast ili za određene ideje i stavove, za raščišćavanje

pojmova nacionalnog i socijalnog u pokretu!? Prosto rivalstvo i
nametanje unutrašnje borbe u Partiji, kad za to nije bio momenat i kad
su pred njom bili neuporedivo važniji problemi, teško da može naići na
reči opravdanja. Efikasno i munjevito delovanje, ipak, ima prednost nad
razbarušenim debatnim klubom. Na kraju, treba praviti razliku između

građanske i socijalističke demokratije i slobode. Govorim sve to da bih
pokazao da put revolucionara nikada nije bio, što bi rekao Černiševski –
ravan kao Nevski prospekt. Više je to bilo jedno sveopšte traženje i
sukobi iz kojih je uvek valjalo naći pravi izlaz.“

Njihov dalji rođak: čovek s dve biografije

Iako je dr Ivan Očak s naučnim pretenzijama i opravdanjem vrlo
revnosno kibicovao tuđe živote i od slučaja do slučaja se u njih gotovo
nepristojno mešao, elementarni red je bio da i njega li no
č
prekomandujem u prvu borbenu liniju.
Familija mu je iz Zagorja, a on je slučajno rođen u Sremu, gde mu je

otac radio u rudniku Vrdnik. Posle smrti majke, došli su u Zagreb. U
prelomnim godinama, hteo je na studije, a otac, kovinotokar zlatnih
ruku, pravilno je prosudio da ć e u životu daleko bolje pro i ako radi
ć
nešto konkretno rukama, nego ako glavom zaludno bude fantazirao.
U prvim danima rata radio je u železničkoj radionici i pripadao
njenoj partijskoj organizaciji. Bio je sekretar i knjižničar Kulturno-
prosvetnog društva železničara. Onda je organizovao Inženjersku

obaveštajnu grupu, koja je već po imenu delovala obećavajuće i stručno.
A radilo se o prostoj logici da su inženjeri iz uprave neuporedivo lakše
dolazili do važnih informacija od radnika i trebalo je samo uspostaviti
njihovu pravovremenu distribuciju.

288