Page 170 - Milomir Marić - Deca Komunizma

stanodavca Višnjevca dobio je legitimaciju na ime Gojka Tamindžića, a
č
ć
od jula 1940. on mu je nabavio č etrdeset šest pasoša i ve u koli inu
drugih uverenja i dokumenata. Sa Popovićem na pasošima radi još iz
Pariza, ali se on, prema Golubićevoj oceni, pokazao za taj posao
nesposoban.
Sutradan, 14. juna, Golubić je Gestapou rekao da je, prema
dogovoru u Moskvi sa nekim funkcionerom Internacionalne Crvene
pomoći MOPR, u Sofiju poslao svog kurira (Popovića) da dogovori dalje
preuzimanje pasoša. Slao ga je još jedanput i on mu je s tih putovanja,

bez njegovog traženja, doneo 500 odnosno 2.000 dolara, što mu nije bilo
neophodno, s obzirom na to da je iz Moskve poneo 3.500 dolara, koje je
zamenio za 300 hiljada dinara. Krajem oktobra ili početkom novembra
1940. po pasoše je dolazio neki Bugarin „Čan“.
Mustafa Golubić se do kraja držao iskonstruisane lažne priče o

organizovanju crne berze pasoša, namerno je banalizirajući sumnjama
da je Č eda Popovi ć sebi prigrabio novac koji je dobio u sovjetskom
poslanstvu u Sofiji. Koliko Gestapo nije imao predstavu s kim ima posla
i kakve su bile prilike u junu 1941. godine najbolje govori to što je
Golubićeva grupa više sumnjičena da radi za Intelidžens servis, nego za
sovjetsku službu!? Zbog toga je Golubić bio prisiljen da kaže: „Ne

priznajem da smo ja i moji saradnici radili za I. S. Čoveka koji bi se toga
ć
prihvatio ja bih ubio, jer bi za mene bilo najve a uvreda raditi za tu
izdajničku državu (Engleska). Ja sam ubeđeni komunista, svoje poglede
nikad neću menjati i umreću za svoju ideju.“ U komunističkom pokretu i
partiji, dodao je, nikad nije imao nikakvu funkciju, radeći za sporednu
organizaciju Crvena pomoć.

Ali „zbog nemačke kontrole i teškoća“, bio je spreman da prestane s
trgovinom pasošima i da krajem 1941. ode i skloni se u rodnu
Hercegovinu, gde nije bio dvadeset godina.
U međuvremenu, Gestapo je od „srpske policije“ dobio Golubićev
dosije u kome je on okarakterisan kao ve iti student, star pedeset
č
godina, uvučen u zaveru oko Sarajevskog atentata i član organizacije

Crna ruka. U KPJ pripadao je frakciji Koste Novakovića, Sime Markovića
i Triše Kaclerovića, dok svi oni nisu isključeni. Zajedno sa nerazdvojnim
prijateljem Pavlom Bastajićem bio je prisiljen da stupi u službu GPU, za
obaveštajni rad na Balkanu. U martu 1932. u Rimu se bila našla „leteća
grupa GPU-a“, pod rukovodstvom dr Isaja Goldštajna, koja je na osnovu

Golubićevih informacija s terena trebalo da dođe na rad u Jugoslaviju. U
izveštaju „srpske policije“ kaže se da je Mustafa Golubić u Moskvi
posećivao neki politički institut i da se verovatno zbog ranijih zasluga

170