Page 174 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Golubić je bio sjajan organizator i strateg, Bastajić neustrašivo
hrabar. Jedan je držao vezu s Moskvom i obeležavao mete, drugi je bez
i
razmišljanja vadio revolver, pritiskao obarač nepogrešivo pucao u sve
jeretike i kolebljivce u komunističkom pokretu, koji su iz Moskve
izgledali daleko opasniji od cele udružene međunarodne reakcije. Putevi
su im se jednog momenta razišli i dugo se nisu videli. Golubić je često i
dugo izbivao po svetu. Bio je u Kini, Japanu, Americi. Bastaji ć je
uglavnom operisao i harao po Evropi. Povremeno je odlazio na
referisanje u Moskvu, retko se zadržavajući u raskošnim bordelima za

razonodu vrhunskih sovjetskih agenata. Trenutke odmora, između
riskantnih akcija, koristio je da skokne do Lozane. Još od studentskih
dana bio je u prijateljstvu s jednom tamošnjom porodicom, iz koje je
izgleda bila i izabranica njegovog srca. Tu je uvek nalazio sigurno
sklonište, svoju biblioteku i nešto ličnih stvari. Voleo je da se povuče i

nešto za sebe piše ili prevodi.
Mustafa Golubić i Pavle Bastajić držali su konce otmice vođe
belogardejske emigracije generala Kutepova. Iz Pariza su ga sredinom
januara 1930. godine poslali u Moskvu.
U septembru 1937. otet je i naslednik Kutepova general Miler.
Golubi ć je još bio u Americi, ali ima dosta indicija da je Bastaji ć u tome

učestvovao. Scenario obe otmice bio je gotovo identičan. U okolini
generala Milera bilo je nemalo zavrbovanih sovjetskih agenata. Čak je i
rukovodilac unutrašnje bezbednosti ruskih emigranata general Skoblin
bio u dosluhu s boljševicima. Ipak, nije bilo mnogo motiva za otmicu
generala Milera. Za razliku od Kutepova, on se nije zanosio da će
umarširati u Moskvu. Nije se slagao da se, u slučaju budućeg svetskog

rata, belogardejci bore protiv SSSR na strani drugih država. Odbio je da
skuplja dobrovoljni prilog za Frankove trupe u Španiji, iako su neki
„beli“ oficiri na njega vršili pritisak i sami neposredno učestvovali u
španskom građanskom ratu „protiv komunista“. General Miler je izašao
iz svoje kancelarije, ostavivši poruku da sa generalom Skoblinom ide na
sastanak sa nema kim vojnim atašeima. Strpan je u kamion s
č
diplomatskim tablicama, i njime prebačen u luku Avr, gde je na njegovo
ukrcavanje čekao sovjetski brod Marija Uljanova. Ispostavilo se da su
imena nemačkih vojnih predstavnika iz poslednje poruke generala
Milera bila lažna. General Skoblin je uspeo da pobegne sa sastanka na
kome je trebalo da bude rasvetljena njegova uloga u nestanku generala

Milera. Posle se nekoliko puta javio ženi iz Finske. Jedini efekat od celog
slučaja bio je pokušaj kompromitacije ruske emigracije da protiv
domovine nešto šuruje sa fašističkom Nemačkom. Razume se, nije

174