Page 172 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 172
(pakovanje od 100 komada). Utvrđeno je da je Danica Maglajić kupovala
Vidakoviću neke hemikalije, kutije i druge potrebe u ovdašnjim
apotekama i tako mu, pored toga što ga je skrivala, pomagala u
spravljanju paklenih mašina.“
Prilikom eksplozije, Mate Vidaković je teško povređen. Ostao je bez
obe ruke. Prebačen je u bolnicu, ćutao je kao zaliven i ubrzo streljan.
Njegovi saradnici razišli su se na druge zadatke KPJ-a i sovjetske službe.
č
Stevo Kraja i ć je nastavio da radi sa Ivanom Srebrenjakom u Zagrebu,
dok su Vojo Nikolić i Vasilije Čile Kovačević otišli u Crnu Goru, u
partizane.
Treći obaveštajni centar SSSR u Beogradu organizovao je urednik
predratnog vladinog lista Vreme Miloš Brašić. On je 1932. godine u Beču
stupio u sovjetsku službu, stvorio čitavu mrežu saradnika informatora o
ključnim političkim zbivanjima Kraljevine Jugoslavije, održavajući
stalno veze s Moskvom preko Sofije. Kad su prvi sovjetski diplomati
č
1940. godine došli u Beograd, Braši ć ih je sa železni ke stanice odveo
pravo u svoj stan, koji je bio posebno aranžirao u znak dobrodošlice. Čak
č
su i telefoni u njemu bili crvene boje! Povla e ć i se iz Beograda, posle
nemačkog napada na Jugoslaviju, službenici sovjetskog poslanstva
ostavili su Brašiću radio-stanicu, sa zadatkom da obrazuje centar Crvene
armije „Pavlodar“, koji će budno pratiti celokupno vojno-političko stanje
na teritoriji Jugoslavije i eventualno na Balkanu. Kao direktor punkta, on
je dobio ime „Džin“. Međutim, posle mnogo peripetija, ta stanica se
našla u posedu partizanskog Vrhovnog štaba i rukovodstva KPJ, koji su
se njome služili tokom čitavog rata.
Obaveštajci Crvene armije ukorili su na kraju rata Miloša Brašića što
je nepromišljeno predajom „Pavlodara“ i šifre drugom neovlašćenom
licu natovario sebi tešku odgovornost prema Sovjetskom Savezu. Na
njegovu primedbu da su Staljin, boljševička partija i Crvena armija, s
jedne, i Tito, KPJ i partizanska vojska, s druge strane, jedno te isto,
pukovnik koji je iz Moskve došao da ga sasluša rekao je ljutito da su to
obične gluposti: Staljin i Tito nikako ne mogu biti jedno te isto!
Brašić je radio na poverljivim poslovima Ozne, ali je u vreme
Rezolucije Informbiroa uhapšen kao sovjetski špijun i poslat na Goli
otok. On je još početkom 1948. godine od Rusa dobio zadatak da
pregovara sa Milanom Grolom da li bi ušao u novu prorusku vladu, na
ć
č elu sa Hebrangom i Žujovi em. U zatvoru se videlo da je
„nepopravljiv“. Na zidovima ćelije, svojom krvlju je ispisivao parole u
slavu Staljina, Sovjetskog Saveza i Crvene armije. Posle povratka s Golog
otoka dugo je odbijao da jede „luksuznu“ hranu, šnicle i krofne:
172