Page 117 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 117

Stalno se špekulisalo s proizvoljnim vestima o situaciji u Sovjetskom
               Savezu.    U   Moskvi    je  „provereno“      da  je  jedan  vojnik   na   straži  ispred
               Kremlja    pucao    na  Staljina  i  na  mestu  ga  ubio.  Ako   i  nije  uvek  bio  skroz

               mrtav,    Staljinov    položaj   je  stalno   morao     bar  da   se  ljulja.  Kao   novi
               sovjetski      lideri    pominjani        su    Pjatkov      i    Tomski.       U     tom
               beskompromisnom propagandnom ratu rečima nikakvu senzaciju nije
               izazvalo otkriće o „komunističkoj propagandi u Americi“. Ipak,
               sovjetsko poslanstvo uložilo je oštar demanti da se iz Moskve podstiču
               štrajkovi i nezadovoljstvo u američkim preduzećima.

                     Sve je bilo deo igre!
                     U Parizu je 28. januara 1930. godine objavljeno da je nedelju dana
               ranije na tajanstven način nestao general Kutepov, predsednik
               Udruženja bivših ruskih ratnika, i da u krugovima ruskih emigranata
               postoji bojazan da je on žrtva kakve političke zamke.

                     Kutepov je izabran na čelo „bele“ emigracije posle smrti velikog
               kneza Nikolaja Nikolajeviča i generala Vrangela. U carskoj vojsci bio je
               konjički pukovnik, ali je za vreme građanskog rata bio glavni, uz
               Denjikina i Vrangela. Stigao je na 350 kilometara od Moskve! Pre nego
               što je kao emigrant stigao u Pariz, živeo je kratko u Beogradu, sa
               Vrangelom.

                     Nije bila tajna da Kutepova podržavaju neki američki i francuski
               krugovi. U njegovom stanu često su se sastajali „beli“ generali, praveći
               dalekosežne planove za povratak u Rusiju i malo se svađajući oko
               podele ministarskih fotelja. Kad boljševički režim padne! Zahvaljujući
                                       č
               velikom     broju   uba enih    agenata,    GPU     je  neprestano    bio  u  toku    svih
               stvari. Taman se poverovalo da je pomoćnik Kutepova, general

               Monkevic, zbilja u trenutku nervnog rastrojstva izvršio samoubistvo
               skokom     u  Senu,   kad   se  on  iznenada,    1928.   godine,   pojavio    u  Moskvi.
               Njegovom       zaslugom     otkriveno    je  tridesetak   „belih“    oficira  koji  su  sa
               različitim zadacima bili poslati u SSSR.
                     Svetska javnost je brujala: „Pođete ulicom i najedanput nestanete.
               Kao da vas je zemlja progutala ili vas je neko dodirnuo čarobnim

               štapićem. To se počelo događati i generalima…“ A Sovjeti su i dalje
               vešto koristili gužvu. Brojne kontradiktorne izjave i denuncijacije trebalo
               je da više iskomplikuju nego rasvetle nestanak Kutepova. Agenti GPU-a
               su bili toliko drski da su dolazili da uzmu pola miliona franaka, što je
               nuđeno onome ko pomogne vlastima da pronađu živog ili mrtvog

               generala ili ukaže na kakav siguran trag.
                     Privremeni zamenik Kutepova general Miler dobro je znao o čemu
               se radi: „Ne idem tako daleko da optužim zvanične predstavnike


                                                          117
   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122