Page 184 - Meša Selimović - Tvrđava

- Uzmite konja, dovedite onu budalu iz Zajkine mejhane. Napio se, svasta
prica.

Sinovi su se odmah okrenuli, ocevidno razocarani sto ja nisam krivac, i usli u
staju, po konje, a starac je nastavio da izvlaci sijeno ispod snijega. Nije me ni
pogledao, ni zahvalio, razgovor je zavrsen, ja sam ucinio svoje, on svoje, i to
je svrseno. Sad mogu da idem.

I otisao sam, promrmljavsi pozdrav, koji on nije ni cuo ni ocekivao, posao sam
natraske, da mu bas odmah ne okrenem ledja, zbunjen starcevom cutljivoscu i
neprijateljskim pogledom kojim me pocastio prije nego sto sam se okrenuo,
uznemiren kao da sam bio u razbojnickoj spilji.

Odahnuo sam kad sam izasao na sokak.

Neka me bog spase susreta s ovim Skakavcima na usku putu u gustoj sumi.
Ne bi bilo potrebno da izvuku nozeve, umro bih od straha, izboden njihovim
strasnim ocima.

S kakvim se gadnim ljudima Osman morao udruziti, da bi spasao dobrog
covjeka!

Zar bez nasilja nema ni dobra?

Aratos vas bilo, sanjacu vas kao strasila! Hvala bogu sto nemam nikakvih
vaznih poslova, pa ne moram da se vidjam ni s ovim ni s drugim Skakavcima.

Neka mi samo pozivi moj jadni dobri Mahmut koga se ni macka ne boji.

15. Otac i sin

A ono sto se desilo tri dana nakon te posjete, uvjerilo me da svako treba da se
drzi svoje staze, da ne skrece na tudju. Ne znam, doduse, koja je staza moja,
ali znam koja nije.

Avdija Skakavac, najmladji Omerov sin, umro je iznenada, i danas mu je
sahrana. Nije bolovao, bio je zdrav kao zdrijebe, zakovrnuo je naprecac,
otrovan picem na koje nije navikao.

Otac i braca su ga sami otpremili, okupali, uvili u platno, i pozvali trojicu hodza
da mu citaju molitve za dusu. Dan i noc je stari Omer prestojao nad mrtvim
sinom sto je, pokriven bijelim carsafom, lezao opruzen na sredini sobe.

Osman me pozvao da zajedno odemo na dzenazu, pred Begovu dzamiju. On mi
je i ispricao sve o Avdagi.

- Pa oni su ga ubili - rekao sam uzasnut, sjetivsi se ubilackog pogleda Omera
Skakavca.