Page 756 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 756
[116] код Мила... нашао је из уређења европске привреде изведене законе... - то јест
законе буржоаског развоја европске привреде, који су, по мишљењу Толстоја, неприхватљиви
за Русију. Џон Стјуарт Мил (1806-1873) - енглески филозоф и социолог, аутор у своје време
познате књиге »Основи политичке економије« (коју је на руски језик превео Н. Г.
Чернишевски).
[117] Кауфман, Џонс, Дибуа, Мичели... - измишљена имена. Набрајање тих имена
пародира склоност цитатомана да аргументују своја излагања позивајући се на
ауторитете.
[118] Чист лист (на којем се може изнова писати) (лат.).
[119] Наполичари (франц.).
[120] Дивокоза.
[121] Треба ковати гвожђе, стуцати га у прах, месити... (франц.).
[122] Утврђивање чињеница (франц.).
[123] У датом случају развод је био могућан. Ана није крила своје односе с Вронским.
Баш зато и није могла да »покрене грађанску парницу« јер је то право припадало само
»оштећеној странци«. Ствар је требало да покрене Карењин. Ана би на суду морала да
прими кривицу на себе, па би одмах била лишена свих права на сина. Сем тога, »онај ко
прими на себе кривицу- писао је коментатор листа »Глас« о бракоразводним парницама -
поред тога што се подвргава кајању (кајање по одлуци суда - карактеристична особеност
руског законодавства), лишава се и права да ступи у нови брак« (»Голос«, 1873, № 138).
[124] Главно јело (франц.).
[125] Парафраза почетних стихова песме А. Фета »Из Хафиза«:
Не буди тако строг, о, богослове!
Не љути се на сваког, о, моралисто!
[126] Име јавног локала (прим. прев.).
[127] Девер (франц.).
[128] Године 1871, по пројекту министра народне просвете грофа Д. А. Толстоја,
основане су реалке и класичне гимназије. Поделом ових школских установа ограничавала се
настава природних наука, које су сматране извором »опасних« идеја неверовања и
материализма. У програмима гимназија преовлађивале су дисциплине класичне филологије
(грчки и латински језик) у које су се полагале наде као у средства која ће излечити омладину
од револуционарног расположења. Толстој се иронично односио према школској реформи и
јасно видео њен политички смисао: »латински језик, да би се одвратило од нихилизма«
(»Литературное наследство«, т. 69, книга 2, стр. 60).
[129] Да кажемо праву реч (франц.).
[130] Однос према сељачкој задрузи као према »моралном хору« у коме се сваки поједини
глас »чује - потчињавајући се општој хармонији - у саглашавању свих гласова« - је једна од
најкарактеристичнијих идеја славенофилства. Песцов понавља речи К. С. Аксакова о
»хорском начелу задруге« (в. К. Аксаков, Поли. собр. соч., т. I, М. 1861, стр. 292).