Page 757 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

[131] Игра питања и одговора писмено (прим. прев.).

[132] Ништа, ништа, ћутање! - речи Попришчина из »Дневника једног лудака« од Н. В.
Гогоља.

[133] Фрум је проспект путничког и бродског саобраћаја у Русији и Европи. (From’s
railwau guide for Russia Sc the continent of Europe«, М. 1870).

[134] Кога богови хоће да упропасте, прво му одузму памет (лат.).

[135] Углед (франц.).

[136] Беба, сисанче (енгл.).
[137] Катавасов цитира речи Чацког из комедије А. С. Грибоједова »Невоља због

памети«.
[138] Фаст значи обиље, сјај (од франц. faste).

[139] Зет (франц.).

[140] Кринолин (прим. прев.).

[141] Сомот (прим. прев.).

[142] Јакопо Робусти, по надимку Тинторето (1518-1594) - италијански сликар
венецијанске школе. Добио је признање у другој половини XIX века, кад је био, тако рећи,
поново откривен. Тако је, на пример, с апологијом венецијанског мајстора иступио И. Тен у
књизи »Путовање по Италији«. Овде Голенишчев изражава, у оно време најмодерније,

погледе на сликарство.
[143] Размишљања о »два начела« у историји (католичком и православном, духовном и

рационалном) била су омиљена тема славенофила, с којима је повезана и основна
Голенишчева идеја да је Русија »наследница Византије«.

[144] Отмена

[145] Голенишчев овде говори о новом правцу у историји и уметности, који је порицао
учење о божанствености Христа и сматрао га за »историјско лице«. Овде се помињу
немачки филозоф Давид Штраус (1808-1874), аутор књиге »Исусов живот«, и француски
историчар Ернест Ренан (1823-1892), аутор студије »Порекло хришћанства«. У припаднике

тог правца Голенишчев убраја и чувеног руског сликара Александра Иванова (1806-1858).
[146] Од самог почетка (франц.).

[147] Еволуција, развој (франц.).

[148] »Братство прерафаелита« (»Preraphaelite Brotherhood«) поникло је 1848. године.
Група енглеских сликара иступила је против академских традиција, а ради заштите
природног и моралног садржаја у сликарству. Они су се посветили изучавању италијанских

мајстора дорафаеловске епохе (фирентинско сликарство ране ренесансе). Вештачка
реконструкција, архаичност облика и симболичност ликова постале су карактеристичне
црте уметности прерафаелита. У уметничкој критици седамдесетих година често су их

упоређивали с реалистима новог доба. Тиме се објашњава непријатељски однос Михајлова
према прерафаелитима.

[149] Слика А. А. Иванова »Христово јављање народу« (1837-1857).