Page 743 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 743

и миру« ни издалека нису тако много писали као о »Ани Карењиној«.                         [324]
      По  речима  истог  Страхова,  главе  које  су  биле  одштампане  у  априлском  броју  »Руског
  весника« за 1877. годину (седми део романа) изазвале су у Петрограду »праву експлозију«.
                                                                               [325]
  »Достојевски маше рукама и назива Вас богом уметности«.

      »Свака  глава  »Ане  Карењине«  -  писала  је  А.  А.  Толстој  њеном  аутору,  јануара  1877.
  године - подизала је читаво друштво на ноге, и коментарима, одушевљењу, оговарањима и

  свађама није било краја, као да је у питању било нешто што је свакоме било блиско.«                          [326]

      Толстој је у то време преживљавао врло велике промене у свом гледању на свет, на руски
  живот,  и  стога  је  остао  равнодушан  према  успеху  свог  романа.  Био  је  незадовољан
  критичким освртима. У писму Страхову, критичаре назива кратковидим људима који нису
  умели да схвате његов роман. »У свему, скоро у свему што сам писао - изјављује Толстој -
  руководио  сам  се  потребом  да  прикупим  мисли  које  везане  међусобно  долазе  до  пуног
  изражаја,  али  свака  мисао  посебно  изражена  речима  губи  свој  смисао  и  страховито
  осиромашује када се узима одвојено од читавог сплета у коме се налази« (т. 62, стр. 268-

  -269).
      Међутим, критичари, укључујући и Страхова, према речима Толстоја, из његовог романа

  извукли су баш поједине мисли и саме ликове.
      Интересантан покушај да се »Ана Карењина« протумачи у целини представља опширан
  суд Достојевског о овом роману, у његовом »Пишчевом дневнику«. Још пре него што је тај

  његов  осврт  био  публикован,  Достојевски  је  писао  X.  Д.  Алчевској:  »Дошао  сам  до
  категоричног закључка да писац уметник мора, сем поеме, до танчина да познаје историјску
  и текућу стварност коју слика. Мислим да код нас само један човек бриљира у томе - гроф

  Лав Толстој.«    [327]
      Достојевски  сматра  да  је  Толстојев  роман  имао  дубоко  националан  и  истовремено

  општељудски значај. По њему, то је руска реч упућена целом човечанству, којој у европској
  литератури оног времена нема равне. Према тврђењу Достојевског, »Ана Карењина« садржи
  у  себи  »мишљење  руског  писца  о  кривицама  и  преступима  људи«,  и  то  мишљење  је
  изражено у »огромној психолошкој анализи људске душе, врло дубоко и снажно, с реализмом
  уметничког описивања који досад нисмо имали«.

      Истакавши  тако  високо  Толстојев  роман,  Достојевски,  затим,  надовезује  на  овај  роман
  филозофску  идеју,  која,  у  ствари,  не  постоји  у  њему:  по  мишљењу  Достојевског  »Ана
  Карењина« руши свака надања лекара-социјалиста да ће се преуређењем друштвених односа
                                                                    [328]
  људска душа ослободити својих лоших наклоности.

      Совјетски  књижевни  критичари  обавили  су  велики  рад  на  тумачењу  »Ане  Карењине«.
  Совјетска  литература  је  обратила  особиту  пажњу  тумачењу  социјално-историјског  значаја
  идеја и ликова »Ане Карењине«. Позивајући се на Лењинове чланке о Толстоју, она тумачи
  »Ану Карењину« као роман који приказује читаву епоху у руском животу - рушење крепосног
  права  и  увођење  капиталистичког  поретка,  и,  у  вези  с  тим,  наглу  промену  свести  у  свим

  друштвеним слојевима.
      Б. Бурсов
   738   739   740   741   742   743   744   745   746   747   748