Page 738 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

натраг, а знам да ће ме она одвести куда треба (исто, стр. 12).

Тако га је та велика река живота и делатности, о којој говори у наведеном одломку из
писма Страхову, и у оном тешком периоду када је сазревала замисао о »Ани Карењиној« и
кад је писао овај роман извела баш онамо где је требало, односно учинила да рад на овом
роману буде његов главни посао седамдесетих година.

Замисао романа о Петру Великом је три године потискивала у страну намеру да пише
»Ану Карењину«, а онда је изненадно, чак и за самог Толстоја, прву замисао, у ствари,
заменила друга. И кад је завршио »Рат и мир«, њега су и даље мучила размишљања о
историјским проблемима; с друге стране, опет, остварујући ову грандиозну историјску
замисао дошао је у непосредан додир с горућим питањима садашњице. Радећи на »Рату и

миру« непосредно после реформе о сељаштву, Толстој је имао могућности да се удуби у
историју да би из ње извукао моралне поуке примењиве на садашњост. Пошто је минуло
десет година од укидања крепосног права, садашњост, с новим противуречностима ко је су се
у њој обелоданиле, категорички је захтевала да јој се посвети више пажње.

Карактеристично је да се у основи замисли његовог новог романа налази - јунакиња. Он
ју је одмах замислио као удату жену из виших кругова, »која не може да нађе себе, али ни у
чему није крива«. Другим речима, она је привукла на себе Толстојеву пажњу својим
трагичним стањем. Према томе, породична трагедија је оно што чини основ »Ане
Карењине«. Неко време Толстоју нису били сасвим јасни извори трагедије у датој породици.

Мада је још у почетку замишљао јунакињу која ни у чему није крива, ипак се узрок трагедије
приписивао њој, јер је била приказана као жена која тражи себе. Као што смо видели, њен
лик у првим концепцијама прилично је непривлачан; обратно, лик њеног мужа је
симпатичан. У току рада на роману писац све одлучније стаје на страну јунакиње, док њеном
мужу приписује црте које одбијају. Судбина Ане се постепено оцртава као трагично
безизлазна. При томе, споља, формално, она и даље остаје у свему крива, док је њен муж
потпуно у праву. То је била трагедија су дара активног живота, који непрекидно пулсира, с

његовим скамењеним облицима.
Еволуција замисли »Ане Карењине« није само у еволуцији ликова Ане и њеног мужа, већ

и у појави лика Љевина, чија је трагедија аналогна трагедији самог писца романа, то јест -
није безизлазна.
Проблем породице је један од одлучујућих у гледишту и у духовним трагањима Толстоја
не само седамдесетих година, већ и током читаве његове делатности. Изградити своју

властиту породицу, за Толстоја и његовог главног јунака значи - изградити живот, или,
обратно, изградити живот значи - изградити породицу. Јер омиљени Талстојев јунак, као и
сам Толстој, сматра да је његово лично питање - главно питање, питање његовог властитог
живота, који је без породице бесмислен. Јунаци »Рата и мира« спајају, услед особености
своје епохе, решавање личног питања са учешћем у општенационалној ствари, као што је био

рат 1812. године, па се стога проблем породице код њих у већини случајева помера у друга
план. »Ана Карењина« је, међутим, роман о насушним проблемима стварности и текућој
свакидашњици: овде је сваки јунак заузет самим собом, својим домом, па према томе и
породицом. И то је природно. За самог Толстоја, као и за његовог омиљеног јунака - прави
живот је онај у селу: бавити се земљорадњом, имати свој дом, своју породицу. Толстојев
јунак остаје такав бар до краја седамдесетих година. Сетимо се, рецимо, Нехљудова из
»Јутра једног спахије«, који машта о будућој породичној срећи. То се нарочито односи на