Page 744 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 744
* * *
»Ана Карењина« је савремени роман чија савременост није само у актуелности
проблематике, него и у стварним догађајима из доба седамдесетих година који су нашли свој
одраз у роману.
У »Ани Карењиној« има датираних епизода - испраћај добровољаца, лето 1876. године
(VIII део). Ако се од тог датума пође ка почетку романа јасно ће се уочити хронолошки ред
догађаја. Толстој је с таквом доследношћу и тачношћу обележио године, месеце и дане, да је
могао да понови Пушкинове речи: »Смемо тврдити да је у нашем роману време распоређено
по календару.« Ана Карењина је дошла у Москву крајем зиме 1873. године (I д.). Трагедија на
станици Обираловка десила се у пролеће 1876. године (VII д.). У лето исте године Вронски је
отишао у Србију (VIII д.). Хронологија романа није се градила само на календарској
доследности догађаја, него и на одређеном избору детаља из савременог живота. Тако се у
роману помињу глад у Самари и Хивински поход (1873), општа војна обавеза и недељне
школе (1874), пројект споменика Пушкину и универзитетско питање (1875), Милан
Обреновић и руски добровољци (1876). Баш тих година Толстој је написао и скоро у целини
објавио свој роман. Није случајност што један чланак Достојевског о »Ани Карењиној« носи
наслов »Актуелност данашњице«. Дејство у савременом Толстојевом роману било је
синхронизовано у односу на текући живот.
У годинама рада на роману Толстој није водно дневник. »Све сам написао у »Ани
Карењиној« - говорио је он - и ништа није преостало« (т. 62, стр.240). У писмима
пријатељима Толстој се позивао на роман као на свој дневник. »Много тога о чему сам
размишљао гледао сам да изразим у последњој глави априлског броја »Руског весника« -
писао је Толстој Фету (т. 62, стр. 272). У овој глави је описана смрт Николаја Левина.
Писац је уносио у роман много онога што је сам искусно и доживео. Покровско подсећа
на Јасну Пољану. Бављење филозофијом, рад на имању, лов на шљуке и то како је Љевин
ишао са сељацима да коси Калинови луг - све је то за Толстоја имало значај аутобиографије,
као дневник. Љевин је на столу за картање кредом исписивао почетна слова речи које је хтео
да каже Кити, а она је одгонетала њихов значај. На исти начин се одвијало споразумевање
Толстоја са С. А. Берс.
И само презиме Левина створено је од Толстојевог имена: Љев Николајевич - Љова - Љов
Николајевич (како су га звали у домаћем кругу). Савременици су презиме Љевина усвајали
баш у овој транскрипцији - Љовин (исп. помињање Љовина и Кити у писму И. Аксакова Ј.
Самарину, »Русская литература« 1960, № 4, стр. 155). Сличност између Љевина и Толстоја је
несумњива, али је очигледна и разлика између њих. О томе је врло умесно рекао А. Фет:
»Љевин - то је Лав Николајевич (не песник).«
Реалне чињенице из стварности добиле су у роману измењен облик, потчињавајући се
стваралачкој концепцији Толстоја. Стога је немогуће потпуно поистоветити јунаке »Ане
Карењине« с њиховим прототиповима.
Ана Карењина, према тврђењу Т. А. Кузминске, подсећа на Марију Александровну
Хартунг (1832-1919), Пушкинову кћер, али »не карактером, не својим животом, већ
спољашњошћу«. Толстој је срео М. А. Хартунг у Тули, у гостима код генерала Тулубјева.
»Њен лагани корак лако је носио њену доста пуначку али усправну и грациозну фигуру.
