Page 705 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Једно што је нашао, откако га та питања почеше да занимају, било је: да се вара кад
мисли, према успоменама из младићког доба и универзитета да је религија одживела своје, и
да је више нема. Сви добри људи који су му у животу блиски, верују. И стари кнез, и Љвов
којега је тако заволео, и Сергије Иванович, и све жене верују, и његова жена верује онако као

што је он веровао у првом детињству, и деведесет и девет одсто руског народа, сав тај народ
чији му живот улива највеће поштовање, верује.
Друго је пак било то што се уверио, прочитавши много књига, да људи који деле његове
погледе, ништа друго и друкчије не подразумевају под њима; и да, ништа не објашњавајући,

само одричу питања без чијег решења он осећаше да не може живети: а старају се да
решавају сасвим друга питања, која њега не могу да занимају, на пример, питање о развићу
организма, о механичком објашњењу душе, итд.

Осим тога за време жениног порођаја десило се с њим нешто необично. Он, неверник,
почео се молити богу и у тренутку кад се молио, веровао је. Али, тај тренутак је прошао, а он
није могао да одреди тадашњем расположењу никакво место у своме животу.

Није могао да призна да је онда знао истину, а да се сада вара; није могао, јер чим почне
мирно да мисли о томе, све се опет распада у парампарчад; не може да призна да се онда
варао, јер су му била драга тадашња душевна расположења; а ако призна да је то била
слабост, оскврњује оне тренутке. Био је у тешкој борби са самим собом, и напрезао сву
душевну снагу да изиђе из ње.