Page 708 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

X

Док је Љевин мислио о томе - шта је, и зашто живи, није налазио одговора и падао је у
очајање; али кад би престао да се пита о томе, знао је и шта је, и зашто живи, јер је одлучно
и одређено радио и живео; штавише, у ово последње време је много чвршће и одређеније
живео него пре.

Кад се почетком јуна вратио на село, вратио се и својим обичним пословима. Сеоско
газдинство, односи са сељацима и суседима, домаће газдинство, послови сестрини и
братовљеви њему поверени, односи са женом, родбином, бриге о детету, нова страст за
пчеларство која га тог пролећа обузе - испуњаваху све његово време.

Ови су га послови занимали не стога што би их он правдао неким општим погледом, као
што је раније радио; напротив, сада, разочаран због неуспеха у пређашњим подухватима за
опште добро, с једне стране; и одвећ заузет мислима и количином послова који су са свију

страна наваљивали на њега, с друге стране - он је потпуно напустио све комбинације о
општем добру, и послови су га занимали само зато што му се чинило да мора радити оно што
ради, да не може друкчије.

Раније (то је почело у детињству, па непрестано расло до потпуне зрелости) и кад се
старао да учини нешто што би било добро за све, за човечанство, за Русију, за цело село,
опажао је да су мисли о томе биле пријатне, а сама делатност увек испадала нескладна; није
било потпуног уверења да је ствар неопходно потребна, те се делатност, која се с почетка
чинила тако велика, смањивала више и више, сводила се на ништа. Сада пак, кад се после
женидбе почео више и више ограничавати на живот за себе - он, иако није више осећао

никакве радости при помисли на своју делатност - он је осећао уверење да је његов посао
неопходан, видео да му иде од руке далеко боље него пре, и да постаје већи и већи.
Сад, увек против своје воље, дубље је и дубље, као плуг, задирао у земљу, тако да се више

није могао извући док не истера бразду докраја.
Несумњиво је потребно да породица живи онако како су навикли да живе очеви и дедови,

то јест под истим погодбама образовања, а тако да се и деца васпитају. То је тако потребно
као што је потребно ручати кад се огладни; и стога је такође потребно, као и спремити ручак,
да се машином газдинства у Покровском управља тако како би се могли добијати приходи.
Исто је тако несумњиво потребно, као дуг вратити, држати наследну земљу у таквом стању
да син, кад наследи, каже оцу хвала, исто онако као што је Љевин говорио хвала деди за све
што је онај сазидао и посадио. И стога је потребно не да се земља даје под аренду, већ да
домаћин сам води своју економију, да пати стоку, ђубри њиве и подиже шуме.

Није могућно не свршавати послове Сергија Ивановича, сестрине, и свију ових сељака
који су навикли да му долазе по савете - као што не можеш бацити дете које већ држиш на