Page 678 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

уз степенице.

- Има ли кога? - упита у предсобљу.
- Катарина Александровна Љевина - одговори лакеј.

»Кити, Кити у коју је био заљубљен Вронски! - помисли Ана. - Жена које се он с
љубављу сећао. Жали што се није њоме оженио. А мене се сећа с мржњом, и жали што се
зближио са мном«.

Кад је Ана стигла, сестре су водиле разговор о дојењу. Доли изиђе да дочека гошћу која у
том тренутку омете њихов разговор.

- А, ти још ниси отпутовала? Хтела сам да дођем к теби - рече Доли - данас сам добила
писмо од Стиве.

- Ми смо такође добили телеграм - одговори Ана, обазирући се да види Кити.
- Пише да не може да разуме шта управо хоће Алексије Александрович, али, каже, неће

отићи без одговора.
- Ја сам мислила да неког има код тебе. Могу ли прочитати писмо?

- Да, Кити - збунивши се рече Доли - она је у дечјој соби. Била је врло болесна.

- Чула сам. Могу ли прочитати писмо?

- Сад ћу ти га донети. Он не одбија; напротив, Стива се нада - рече Доли застајући у
вратима.
- Ја се не надам, а и не желим - рече Ана.

»Шта је то, Кити сматра за понижење да се види са мном? - мислила је Ана кад остаде
сама. - Можебити да има и право. Али баш она која је била заљубљена у Вронског, не би

требало да ми то по казује, па ма то било и оправдано. Ја знам да мене у оваквом положају не
може примити ниједна честита жена. Ја знам да сам од првог тренутка жртвовала за њега
све. И ево награде! О, како га мрзим! О зашто сам дошла овамо? Још ми је горе, још теже.«
Чу у другој соби гласове сестара које су се нешто договарале. »И шта сад да кажем Доли? Да
тешим Кити тиме што сам несрећна; да се ставим под њену заштиту? Не, Доли не би ништа
ни разумела. А немам јој шта ни говорити. Занимљиво би било само видети Кити и показати
јој како све људе и ствари презирем, како је мени сад све свеједно.«

Доли уђе с писмом. Ана га прочита, и врати га ћутећи.

- Све сам то знала - рече. - И нимало ме то и не занима.
- А зашто? Ја се, напротив, надам - рече Доли радознало гледајући у Ану. Никад је није

видела у тако необичном, раздраженом стању. - Кад путујеш? - упита.
Ана зажмири, и гледаше преда се не одговарајући.

- Што се Кити крије од мене? - рече гледајући у врата и црвенећи.

- Ах, којешта! Доји дете, па јој нешто не иде како треба; ја сам јој саветовала... Врло јој је
мило што си ту. Сад ће доћи - неспретно, јер није умела да лаже, рече Доли. - Ево је.

Сазнавши да је дошла Ана, Кити не хтеде да изиђе, али је Доли убеди. Прибравши снагу,
Кити изиђе и, црвенећи, приђе Ани и пружи јој руку.

- Врло ми је мило - рече дршћућим гласом.