Page 594 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 594
Степану Аркадијевичу такође је било мило што је весело провео време и што су сви
задовољни. За дивним ручком претресале су се изборне епизоде. Свијажски комично
исприча плачни говор предводников, и напомену Невједовском да ће његова екселенција
морати да изабере друкчији, мало сложенији преглед рачуна него што су сузе. Други неки
шаљивчина племић исприча како су за бал код губернијског предводника били поручени
лакеји у дугачким чарапама, и како ће сад чарапе морати вратити натраг, ако нови
губернијски предводник не приреди бал са лакејима у дугачким чарапама.
За време ручка непрестано су говорили обраћајући се Невједовскоме: »наш губернијски
предводник« и »ваша екселенција«.
То су говорили с таквим задовољством с каквим људи младу жену називају »madame« и
по презимену мужа. Невједовски се чинио не само равнодушан, већ као да и презире то
звање, али је било очигледно да је срећан, и да се уздржава да изрази усхићење које не
доликује новој либералној партији којој су сви припадали.
За време ручка било је послато неколико телеграма онима који су се интересовали током
избора. Степан Аркадијевич, који је био врло расположен, посла Дарји Александровној
телеграм ове садржине: »Невједовски изабран већином од дванаест гласова. Честитам. Јави.«
Он га издиктира гласно, приметивши: »треба их обрадовати«. Дарја Александровна, пак, кад
је примила телеграм, уздахну само за оном рубљом која је отишла на телеграм, и разумеде да
је то било при крају ручка. Знала је да Стива има слабост при крају ручка »faire jouer le
télégraphe«. [245]
Све, заједно са одличним ручком, и вином не од руских винарских трговаца већ из старих
подрума, све је било благородно, просто и весело. Овај круг од двадесетак људи саставио је
Свијажски од једномисленика, либералних нових радника, и у исто време духовитих и
честитих људи. Напијале се здравице, такође полушаљиве, и новом предводнику, и
губернатору, и директору банке, и »нашем љубазном домаћину«.
Вронски је био задовољан. Он никако није очекивао тако симпатичан тон у провинцији.
При крају ручка расположење беше још веселије. Губернатор је молио Вронског да дође
на концерат у корист братства, који приређује његова жена, која жели да се упозна с њим.
- Биће бал, и видећеш нашу лепотицу. Збиља, вреди доћи.
- Not in mu line [246] - одговори Вронски, који је волео тај израз, али се осмехну у обећа да
ће доћи.
Кад већ хтедоше да устану од стола, и кад сви запалише цигарете, приђе Вронском његов
собар са писмом на служавнику.
- Из Воздвиженског, донео курир - рече са значајним изразом.
- Чудновато како личи на помоћника државног тужиоца Свентицког - рече један од
гостију, на француском језику, за собара, док је Вронски, мрштећи се, читао писмо.
Писмо је било од Ане. Још пре него што га је прочитао, знао је његову садржину.
Претпостављајући да ће се избори свршити за пет дана, он је обећао да ће се вратити у петак.
Данас је била субота, и он је знао да писмо садржи прекоре што се није вратио на време.
Писмо, које је он послао синоћ, вероватно још није стигло.
Садржина је била онаква какву је и очекивао, али је форма била неочекивана и особито
