Page 589 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 589

XXX









      Свијажски узе Љевина под руку и оде с њим својој групи.

      Сад  се  Вронски  више  није  могао  обићи.  Он  је  стајао  са  Степаном  Аркадијевичем  и
  Сергијем Ивановичем, и гледао право у Љевина који се приближавао.
      -  Врло  ми  је  мило.  Чини  ми  се,  имао  сам  задовољство  да  вас  видим...  код  кнегиње
  Шчербацке - рече он пружајући руку Љевину.

      -  Да,  ја  се  врло  добро  сећам  нашег  сусрета  -  рече  Љевин,  и  поцрвеневши  дубоким
  црвенилом окрете се одмах и поче разговарати с братом.

      Осмехнувши се овлаш, Вронски настави да разговара са Свијажским, очевидно немајући
  ни најмање жеље да с Љевином ступа у разговор; међутим Љевин, разговарајући с братом,
  непрестано се обзираше на Вронског, смишљајући о чему да почне разговор с њим, да би
  загладио своју грубост.

      - При чему је сад ствар? - упита Љевин обазревши се на Свијажског и Вронског.

      - При Сњеткову. Треба да се одрече, или да пристане - одговори Свијажски.

      - А он, је ли пристао, или није?
      - У томе баш и јесте ствар, што није ни ово ни оно - рече Вронски.

      - А ако се одрече, ко ће се кандидовати? - упита Љевин погледајући у Вронског.

      - Ко год хоће - рече Свијажски.

      - Хоћете ли ви? - упита Љевин.
      - Само не ја! - збунивши се рече Свијажски, и баци уплашен поглед на јеткога господина
  који је стајао поред Сергија Ивановича.

      - Па ко ће? Невједовски? - рече Љевин, осетивши одмах да је погрешио.

      Испало је сад још горе. Невједовски и Свијажски били су два кандидата.

      - Ја, ни у ком случају - одговори јетки господин.
      То је био Невједовски. Свијажски упозна с њим Љевина.

      - Шта, и тебе пецнуло у живац? - рече Степан Аркадијевич намигујући Вронском. - То је
  врста трке. Може се кладити.

      - Да, то човеку трза живце - рече Вронски. - И кад се једном латиш посла, желиш да га
  урадиш. Борба! - рече, натмуривши се, и притегну своје снажне јагодице.

      - Ала Свијажски зна ствари! Тако му је све јасно.
      - О, да - расејано рече Вронски.
   584   585   586   587   588   589   590   591   592   593   594