Page 591 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Све умуче, и зачу се пребројавање куглица. А затим глас објави број куглица »за« и
»против«.

Предводник је био изабран великом већином гласова. Све опет загалами и брзо појури
вратима, Сњетков уђе, и племство га окружи честитајући му.

- Е, је ли сад свршено? - упита Љевин Сергија Ивановича.
- Сад тек почиње - смешећи се рече Свијажски место Сергија Ивановича. - Кандидат

предводника може добити више куглица [242] .

Љевин је опет био заборавио на то. Сад се тек сети да је баш ту скривена нека тананост.
Али му је било досадно да се сећа у чему се састојала. Спопаде га нека сета и прохте му се да
се извуче из ове гомиле.

Како нико није обраћао на њега пажњу, и, како се чинило, никоме није ни био потребан,
он се лагано упути у малу дворану где се мезетило, и осети велико олакшање кад опет угледа
лакеје. Старчић лакеј понуди му закуску и Љевин пристаде. Пошто поједе котлет с пасуљом и
поразговара с лакејем о његовим пређашњим господарима, Љевин, не желећи да улази у
дворану где му је било тако непријатно, пође да прошета по галерији.

Галерија беше пуна нагизданих дама, које се нагињаху преко ограде, и стараху се да не
пропусте ниједну реч од онога што се доле говорило. Поред дама седели су и стајали

елегантни адвокати, наставници гимназија у наочарима, и официри. Свуда се говорило о
избору, и о томе како се предводник намучио, и како је дебата била добра. У једној групи
Љевин чу како хвале његовог брата. Једна дама говорила је адвокату:

- Како се радујем што сам чула Кознишова! Гладан човек да га слуша. Дивота! Како је све
јасно, и како се чује! Код вас у суду нико тако не говори. Једино Мајдељ, али он ни издалека
није тако речит.

Нашавши слободно место код ограде, Љевин се наже и поче гледати и слушати.
Сви су племићи седели иза преграда, подељени по срезовима. На средини дворане стајао
је човек у мундиру и танким гласом објављивао.

- За губернијског предводника племства кандидује се коњички капетан Јевгеније
Иванович Апухчин! - Настаде мртва тишина и зачу се слаб старачки глас:

- Одрекао се!

- Кандидује се придворни саветник Петар Петрович Бољ - почињао је опет глас.

- Одрекао се! - разлеже се млад пискав глас.
Опет то исто, и опет »одрекао се«. Тако је трајало један сат. Налактивши се на ограду,
Љевин је гледао и слушао. С почетка се чудио и хтео да схвати шта то значи, затим, кад се
убеди да он то не може разумети, поста му досадно. Затим, сетивши се свих узбуђења и

озлојеђености што је видео на свима лицима, обузе га нека туга: реши се да иде, и пође доле.
Пролазећи кроз ходник галерије, срете невеселог гимназисту подбулих очију, који се шетао
тамо - амо. На степеницама се срете с једним паром: дамом, која је брзо трчала куцкајући
потпетицама, и помоћником државног тужиоца.

- Казао сам вам да нећете одоцнети - рече државни тужилац баш онда кад се Љевин
склони да пропусти даму.