Page 592 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Љевин је већ био на степеницама при излазу, и вадио из џепа на прснику број своје бунде,
кад га ухвати секретар. - Изволите, Константине Дмитричу, гласа се.

Гласало се за кандидата Невједовског, који се онако одлучно био одрекао.
Љевин приђе вратима дворане: она беху затворена. Секретар закуца, врата се отворише, и

поред Љевина шмугнуше из дворане напоље двојица зајапурених спахија.
- Не може да се издржи - рече један зајапурени спахија.

Одмах за спахијом промоли се лице губернијског предводника. То лице беше страшно од
изнемоглости и страха.

- Казао сам ти да не пушташ напоље! - викну он чувару.

- Пустио сам унутра, екселенцијо!
- Господе! - и тешко уздахнувши, уморно се клатећи у својим белим панталонама, оборене
главе, губернијски предводник пође средином дворане ка великом столу.

Невједовски је био изабран, како се и рачунало, и он је постао губернијски предводник.
Многи су били весели, многи задовољни и срећни, многи одушевљени, а многи незадовољни

и несрећни. Губернијски предводник био је у очајању, које није могао да сакрије. Кад је
Невједовски пошао из дворане, гомила га опколи и одушевљено пође за њим, као што је
пошла првога дана за губернатором, кад је отварао седнице, и као што је пошла за
Сњетковом, кад је овај био изабран.