Page 585 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

чипкама и у турском шалу, са лепушкастом унуком на крилу (кћи њене кћери); син момчић,
гимназист шесте године, који дође из школе, и здравећи се с оцем пољуби га у велику руку;
озбиљан и љубазан говор и покрети домаћинови, све је то јуче у Љевину изазвало нехотично
поштовање и симпатије. Љевина трону и растужи овај старац, и он хтеде да му каже нешто

пријатно.
- Дакле, ви сте опет наш предводник - рече.

- Мучно - обазревши се уплашено рече предводник. - Уморио сам се, стар сам већ. Има
достојнијих, и млађих од мене, нека они служе.

И предводник се изгуби на побочна врата.
Настаде најсвечанији тренутак. Требало је одмах приступити избору. Коловође једне и

друге партије израчунавали су на прстима беле и црне куглице.
Свршена дебата о Флерову дала је новој партији не само једну куглицу више, него још и

добит у времену, јер су успели да доведу три племића који су лукавством старе партије били
лишени могућности да учествују на изборима. Двојицу од њих, који су волели да пију, напиле
су присталице Сњеткова, а трећем су однели униформу са мундиром.

Сазнавши за ово, нова партија је успела да за време дебате о Флерову пошаље колима
своје људе, који су једног племића обукли, а од двојице пијаних једнога довели на скуп.

- Једнога сам довео и полио водом - рече спахија који је ишао по њега, прилазећи
Свијажскоме. - Добро је, моћи ће.
- Није ваљда много пијан, неће пасти? - машући главом рече Свијажски.

- Не, чврсто се држи. Само да га овде опет не напију... Казао сам оном код бифеа да му
нипошто не даје пиће.